„Чуваћемо своју војну неутралност“, поручио је председник, нагласивши да Србија не жели да буде ничији инструмент, ничија пешадија и ничија туђа битка.
Док су се из Чипуљића чуле поруке мира, достојанства и националног јединства, председник Србије Александар Вучић послао је и снажну поруку о снази државе, војној неутралности и одлучности да Србија више никада не буде слаба и беспомоћна пред претњама.
„Чуваћемо своју војну неутралност“, поручио је председник, нагласивши да Србија не жели да буде ничији инструмент, ничија пешадија и ничија туђа битка.
Али речи које су најснажније одјекнуле биле су оне у којима је говорио о снази Србије и о времену које се, како је истакао, неповратно променило.
„Да ли стварно мислите да смо војнички слаби као некада? Србија је данас неупоредиво јача него било када у својој историји“, рекао је Вучић.
У тим речима многи су препознали више од поруке о оружју и војсци. Препознали су осећај народа који је кроз историју превише пута плаћао цену туђих одлука, страдао у ратовима и остајао без заштите онда када му је била најпотребнија.
Председник је нагласио да Србија има братске односе са Народном Републиком Кином, али и да иза државе стоји снажна армија и озбиљно наоружање које представља гаранцију мира и безбедности.
„Србија никога неће да напада, али има толико снажан одвраћајући ефекат да никоме на памет неће пасти да нас напада“, поручио је Вучић.
Та порука није звучала као претња, већ као заклетва да ће држава бити довољно снажна да сачува своју слободу, своје грађане и своје достојанство.
После деценија у којима је српски народ памтио колоне избеглица, бомбардовања, понижења и тренутке када је изгледало да је Србија сама против много јачих сила, вечерашње речи из Чипуљића за многе су имале снажан симболички значај.
„Не тражимо туђе, али нећемо дозволити да било ко угрози наше“, суштина је поруке која је вечерас стигла из родног места председника Србије.
У времену када се свет поново суочава са ратовима, кризама и нестабилношћу, Србија, како је поручено, жели мир, али мир који се чува снагом, јединством и самопоштовањем.
Посебну тежину даје чињеница да су ове речи изговорене са прага породичног дома, а не из државничке сале. Управо зато су многи у њима осетили нешто дубље — поруку да се држава брани не само оружјем, већ и поносом, слогом и свешћу да слобода нема цену.
Јер народ који чува своју војну неутралност, своје достојанство и своје национално јединство шаље поруку да не жели туђе ратове, али да је спреман да сачува своју земљу, свој народ и своју слободу.
А из Чипуљића је вечерас одјекнуло управо то — да Србија жели мир, пружа руку сарадње свима, али да више никада неће бити држава која ћути пред претњама и страхује за своје право да постоји слободна, поносна и своја.
