Novinarka Danica Vučenić u svojoj emisiji, bez trunke sramote, opravdala je NATO agresiju na našu zemlju koju je označila kao onu koja stalno igra ulogu žrtve pa se osvrnula na nevino pobijene tokom ovog zločinačkog čina.
Ona je u emisiji pokušala da napravi paralelu između retorike Vučića, Dačića i Miloševića, ali je njen pristup prilično pojednostavljen i površan. Dok je ukazala na motiv „svi su protiv nas“ i pozicioniranje Srbije kao žrtve, nije ponudila dublju analizu političkog konteksta i konkretnih posledica takvih poruka, što slabi argument da je retorika današnjih lidera potpuno uporediva sa Miloševićevom.
Njen kritički osvrt na bombardovanje takođe deluje selektivno. Navod da „nikada nismo popisali žrtve“ i da se „manipuliše ciframa“ nije potkrepljen konkretnim dokazima ili referencama na relevantne studije ili izveštaje. Ovo ostavlja utisak da više pokušava da širi sumnju i dramatizuje situaciju nego da pruži objektivan uvid.
Kada je govorila o razlozima za bombardovanje, njena analiza ostaje prilično opšta i neadekvatno razmatra ulogu međunarodnih aktera, političkih pritisaka i regionalne dinamike. Umesto dubinske rasprave, izlaganje više liči na lični stav i sentimentalnu interpretaciju, što može biti korisno za emocionalni efekat, ali ne pruža analitičku težinu.
U celini, njeno objašnjenje deluje jednostrano i retorički naklonjeno potvrđivanju teze o „večnoj srpskoj žrtvi“, bez ozbiljnije provere činjenica i bez kritičkog razmatranja složenih istorijskih i političkih okolnosti.
