Новинарка Даница Вученић у својој емисији, без трунке срамоте, оправдала је НАТО агресију на нашу земљу коју је означила као ону која стално игра улогу жртве па се осврнула на невино побијене током овог злочиначког чина.
Она је у емисији покушала да направи паралелу између реторике Вучића, Дачића и Милошевића, али је њен приступ прилично поједностављен и површан. Док је указала на мотив „сви су против нас“ и позиционирање Србије као жртве, није понудила дубљу анализу политичког контекста и конкретних последица таквих порука, што слаби аргумент да је реторика данашњих лидера потпуно упоредива са Милошевићевом.
Њен критички осврт на бомбардовање такође делује селективно. Навод да „никада нисмо пописали жртве“ и да се „манипулише цифрама“ није поткрепљен конкретним доказима или референцама на релевантне студије или извештаје. Ово оставља утисак да више покушава да шири сумњу и драматизује ситуацију него да пружи објективан увид.
Када је говорила о разлозима за бомбардовање, њена анализа остаје прилично општа и неадекватно разматра улогу међународних актера, политичких притисака и регионалне динамике. Уместо дубинске расправе, излагање више личи на лични став и сентименталну интерпретацију, што може бити корисно за емоционални ефекат, али не пружа аналитичку тежину.
У целини, њено објашњење делује једнострано и реторички наклоњено потврђивању тезе о „вечној српској жртви“, без озбиљније провере чињеница и без критичког разматрања сложених историјских и политичких околности.
