Slovakija je na samitu Evropske unije u Briselu odbila da potpiše zaključke koji potvrđuju sveobuhvatnu podršku Ukrajini, posebno u delu koji se tiče odobravanja ogromnog finansijskog paketa i vojne pomoći za Kijev.
Slovački premijer Robert Fivo, u tesnoj saglasanosti sa mađarskim liderom Viktorom Orbanom, nije podržao usvajanje zajedničkog teksta kojim se obezbeđuje 90 milijardi finansijske pomoći Ukrajini za period 2026–2027, što je trebalo da bude ključna poruka samita među 27 zemalja članica, jer zahteva jednoglasnost za usvajanje. Taj finansijski paket, o kojem su većina članica postigla sporazum u decembru, ima za cilj da pomogne Kijevu da stabilizuje budžet, isplaćuje plate i penzije i nastavi odbranu od ruske agresije. Ficovo i Orbanovo odbijanje blokiralo je formalno usvajanje zaključaka o podršci Ukrajini, ostavljajući taj deo tekstualnog dela samita kao nepotpisan.
Premijer Fico je svoje odbijanje potpisivanja obrazložio dubokim nezadovoljstvom zbog načina na koji se rešava pitanje energetske tranzitne infrastrukture, posebno višejavnog spora oko sovjetskog naftnog gasovoda „Družba“, koji snabdeva Slovačku i Mađarsku ruskom naftom. Moskva i Brisel su bili uključeni u pregovore o popravci i obnavljanju protoka nafte nakon što je taj transport bio prekinut u januaru usled ratnih dejstava, a Slovačka je uporno tražila da se pitanje naftnih isporuka reši pre nego što podrži veliki finansijski paket. Kijev je prihvatio ponuđenu pomoć EU za popravku gasovoda i najavio da bi radovi mogli potrajati nekoliko nedelja, ali Slovačka je i dalje insistirala na svojim uslovima.
Ovakav stav izazvao je oštre kritike ostalih lidera Evropske unije. Nemački kancelar i predsednik Evropske komisije ocenili su blokadu kao udarac jedinstvu Unije i kao potencijalnu štetu za kredibilitet EU u podršci Ukrajini, posebno u trenutku kada Kijev želi nastavak podrške za svoje institucije i odbranu. Sa druge strane, Fico tvrdi da Slovaciji ne smeju biti nametnuti sporazumni tekstovi koji ugrožavaju njene energetske i ekonomske interese u vreme kada je njegova zemlja direktno pogođena prekidom protoka nafte i gasa.
Iako većina zemalja članica podržava finansijsku i vojnu pomoć Ukrajini, stav Slovačke i Mađarske može dovesti do daljeg političkog zaoštravanja unutar bloka i otežati donošenje odluka koje zahtevaju jednoglasnost. Ove tenzije dolaze u vreme kada bilježimo rast energetske neizvesnosti u Evropi i sve veću polarizaciju stavova oko načina podrške Kijevu u dugotrajnom konfliktu sa Rusijom.
