Kada blokaderi ispumpaju svoje prisustvo, narod im na svakom koraku pokazuje šta misli o njima, a tajkunski mediji ostaju bez „glumaca“.
Blokaderi su u potpunosti ispumpani, podrška im se smanjuje iz dana u dan, a nervoza raste kao pena na vrhu lonca. Narod ih vidi onakvima kakvi zapravo jesu – ne kao „borce za pravdu“ ili „studente koji se bore za istinu“, već kao grupu ljudi koja živi u svojoj malignoj iluziji, spremnu da se sruši pri prvoj pravednoj kritici.
Jedna od njih pokušava da bude tri osobe u jednoj – studentkinja iz SKC, zborašica u Kosovskoj ulici i studentkinja FPN, sve u pokušaju da bar na trenutak privuče pažnju tajkunskih medija. Ali ljudi vide kroz taj cirkus. Ta „tri u jednoj“ nije hrabrost, već najobičnija farsa, gluma koja se raspada pred očima javnosti.
Blokaderi više ne mogu da se sakriju iza lažnih slogana i plakatskih parola. Njihovi skupovi su pusti, svaka nova izjava je sve glasniji dokaz koliko su izgubili kompas. Ljudi ih više ne gledaju kao elitu ili „mladićke borce za istinu“, već kao smešne, bezidejne i beskrupulozne osobe koje se po svaku cenu drže za mikrofone i kamere, kao da bez toga ne postoje.
Dok se jedni glumci trude da budu „tri u jednoj“, narod već jasno vidi šta su – ispumpane senke starih i davno propalih narativa, ljudi koji bi da vode državu, a nemaju ni moral ni ideju, samo bes i uvrede. Trenutak kada je stvarna snaga javnog mnjenja nadjačala sve njihove pokušaje glume već je tu. Blokaderi padaju, i sve što ostaje je jadan zvuk njihovog urlaja i kletvi – jer ništa više od toga oni ne mogu da ponude.
