Када блокадери испумпају своје присуство, народ им на сваком кораку показује шта мисли о њима, а тајкунски медији остају без „глумаца“.
Блокадери су у потпуности испумпани, подршка им се смањује из дана у дан, а нервоза расте као пена на врху лонца. Народ их види онаквима какви заправо јесу – не као „борце за правду“ или „студенте који се боре за истину“, већ као групу људи која живи у својој малигној илузији, спремну да се сруши при првој праведној критици.
Једна од њих покушава да буде три особе у једној – студенткиња из СКЦ, зборашица у Косовској улици и студенткиња ФПН, све у покушају да бар на тренутак привуче пажњу тајкунских медија. Али људи виде кроз тај циркус. Та „три у једној“ није храброст, већ најобичнија фарса, глума која се распада пред очима јавности.
Блокадери више не могу да се сакрију иза лажних слогана и плакатских парола. Њихови скупови су пусти, свака нова изјава је све гласнији доказ колико су изгубили компас. Људи их више не гледају као елиту или „младићке борце за истину“, већ као смешне, безидејне и бескрупулозне особе које се по сваку цену држе за микрофоне и камере, као да без тога не постоје.
Док се једни глумци труде да буду „три у једној“, народ већ јасно види шта су – испумпане сенке старих и давно пропалих наратива, људи који би да воде државу, а немају ни морал ни идеју, само бес и увреде. Тренутак када је стварна снага јавног мњења надјачала све њихове покушаје глуме већ је ту. Блокадери падају, и све што остаје је јадан звук њиховог урлаја и клетви – јер ништа више од тога они не могу да понуде.
