Azot predstavlja jedan od najvažnijih elemenata u ishrani kukuruza, a njegova pravilna i blagovremena primena direktno utiče na prinos i kvalitet zrna.
Stručnjaci ističu da kukuruz ima velike potrebe za azotom, te je za postizanje visokih prinosa neophodno obezbediti između 130 i 170 kilograma čistog azota po hektaru, u zavisnosti od uslova proizvodnje i potencijala zemljišta.
Posebno je važno da se azot ne unosi odjednom, već u više navrata tokom vegetacije, jer biljka najveći deo ovog elementa koristi u kasnijim fazama rasta i razvoja.
Pravilna primena podrazumeva i analizu zemljišta, kako bi se utvrdile postojeće rezerve azota i na osnovu toga odredile optimalne količine za đubrenje. Na taj način izbegava se i nedostatak, ali i višak azota, koji može negativno uticati na razvoj biljke.
Nedovoljne količine azota dovode do slabog rasta i žutila listova, dok prekomerna upotreba može izazvati poleganje biljaka i veću osetljivost na sušu i bolesti.
Savremena praksa sve više podrazumeva i primenu tečnih azotnih đubriva, koja omogućavaju postepeno oslobađanje hranljivih materija i efikasniju iskorišćenost u kritičnim fazama razvoja kukuruza.
