У односу на претходну годину забележен је пад од три процентна поена, што указује на наставак тренда слабљења поверења грађана у традиционалне и дигиталне медије.
Глобално поверење у вести пало је на свега 37 одсто, што представља најнижи ниво од када се спроводе годишња истраживања о медијским навикама и поверењу јавности, показују најновији подаци прикупљени на 48 тржишта широм света.
У односу на претходну годину забележен је пад од три процентна поена, што указује на наставак тренда слабљења поверења грађана у традиционалне и дигиталне медије.
Посебно је упадљив пад поверења у Великој Британији, где свега 30 одсто испитаника верује медијима, што је чак 20 процентних поена мање него пре десет година.
Истраживање, спроведено на узорку од око 100.000 испитаника, показује да се навике публике убрзано мењају. Више од половине грађана данас вести прати путем друштвених мрежа и видео-платформи, које постају доминантан извор информисања за велики број људи, посебно међу млађим генерацијама.
Иако телевизија и интернет портали традиционалних медијских кућа и даље задржавају значајну улогу у информисању јавности, све већа конкуренција алтернативних извора информација мења медијску сцену и начин на који грађани долазе до вести.
Стручњаци указују да су ширење дезинформација, политичка поларизација, растуће неповерење према институцијама и огромна количина непроверених садржаја на интернету међу кључним разлозима пада поверења у медије широм света.
Ови резултати представљају озбиљан сигнал за медијску индустрију, која се суочава са изазовом да поврати кредибилитет и ојача поверење публике у време када је борба за пажњу читалаца и гледалаца већа него икада раније.
