Будући вођа Црвених Кмера боравио је почетком педесетих тада, у Југославији, где је као студент учествовао у омладинској радној акцији.
Мање познат детаљ из биографије једне од најконтроверзнијих личности двадесетог века говори да је Пол Пот, тада под својим правим именом Салот Сар, током студија у Паризу 1950. године боравио у Југославији као учесник међународне омладинске радне акције. У питању је био период када су млади из бројних земаља долазили да добровољно учествују у изградњи инфраструктуре, што је представљало важан део послератне обнове.
Према доступним историјским подацима, група страних студената, међу којима је био и будући лидер камбоџанских Црвених Кмера, радила је на изградњи саобраћајнице у околини Загреба. Рад се одвијао у условима типичним за омладинске акције тог времена, уз колективни смештај у баракама, организовану исхрану и свакодневни физички рад на терену. Добровољци су користили основне алате, а велики део посла обављан је ручно.
Иако се у јавности често помиње да је Пол Пот радио на изградњи железничке пруге, историјски извори указују да је био ангажован на путној инфраструктури. Забуна је настала јер су омладинске радне акције у Југославији најпознатије управо по изградњи железничких линија, па је временом дошло до мешања података.
Боравак у Југославији није био дуг, али се сматра да је оставио утисак на младог студента који се тада већ интересовао за револуционарне идеје. Колективни рад, дисциплина и организовано функционисање великих група младих били су карактеристике које су многи касније доводили у везу са његовим политичким уверењима. Ипак, директна повезаност тог искуства са његовим каснијим деловањем остаје предмет различитих тумачења историчара.
Наредне године он је поново посетио Југославију, али овога пута у краћем боравку, без учешћа у радним активностима. Тај период остао је забележен као занимљива историјска епизода која показује како су се путеви будућих светских лидера, па и оних најконтроверзнијих, укрштали са југословенским омладинским покретом.
