Бивши покрајински премијер Бојан Пајтић поново се појављује на политичкој сцени, али овог пута – без имена на листи, без директног излагања пред грађанима и, како тврде његови критичари, кроз посредне структуре и „туђе“ политичке пројекте.
Његов мандат у Војводини остао је обележен низом контроверзи и потеза који су и тада изазивали оштре реакције јавности. Међу причама које и данас круже политичким кулоарима налазе се и тврдње да су поједини директори постављани као врло млади кадрови, чак и са свега 23 године, уз наводе о неформалним „кастинг“ процедурама које су, како се препричава, биле део тог система одлучивања. Такве приче додатно су појачавале сумње у критеријуме и начин избора људи на важне функције.
У политичким круговима и даље се преиспитује и начин на који је градио сопствени политички имиџ, укључујући потезе који су наилазили на критике јавности, попут истицања личног имена у званичним пројектима и иницијативама.
Данас, међутим, стратегија делује другачије – мање видљиво, али не и мање амбициозно. У јавности се све чешће спекулише о његовој улози иза појединих локалних листа, укључујући и оне које се представљају као „студентске“. Посебно се у том контексту помиње политичка сцена у Кули, где део аналитичара и политичких актера верује да управо он има значајан утицај у позадини.
Управо такав приступ додатно подгрева тумачења да је и сам свестан ограничене подршке међу бирачима, те да избегава директан излазак пред грађане. За његове критичаре, скривање иза туђих листа и „нових лица“ представља једини начин да поново дође у позицију политичког утицаја, па и евентуално до власти, без преузимања отворене одговорности.
Такав модел деловања отвара и шире питање: шта значи политички повратак без директног легитимитета? Да ли је реч о тактичком потезу или о признању да поверење грађана више не постоји у мери потребној за отворену политичку борбу?
У сваком случају, повратак кроз „посреднике“ многи тумаче као покушај да се избегне лична одговорност, али и као сигнал да политички капитал из ранијег периода више није довољан да обезбеди директан легитимитет међу грађанима.
