Danas počinje Gospojinski post, sveti period u kojem se pravoslavni vernici kroz molitvu, pokajanje i smirenje pripremaju za praznik Uspenja Presvete Bogorodice, Veliku Gospojinu.
Sa prvim danom Gospojinskog posta u pravoslavnim domovima počinju dani dublje tišine, iskrenije molitve i duhovnog preispitivanja. Zvona hramova kao da podsećaju vernike da čovek, pored svakodnevnih briga i zemaljskih obaveza, nosi u sebi i potrebu za mirom, utehom i Božjom blizinom.
Gospojinski post, poznat i kao Uspenski, traje dve nedelje i ustanovljen je u čast Presvete Bogorodice , Majke Božje, zaštitnice porodice, majčinske ljubavi i nade svih koji joj se obraćaju u nevolji.
Ovaj post je najkraći među četiri velika godišnja posta, ali mnogi duhovnici ističu da je po snazi molitvenog doživljaja jedan od najdubljih. On nije samo uzdržavanje od mrsne hrane, već poziv čoveku da očisti srce od gneva, zavisti, ružnih reči i svega što ga udaljava od Boga i bližnjih.
Posebno mesto Gospojinski post ima u srcima žena i majki. Vekovima se verovalo da molitva upućena Presvetoj Bogorodici u ovim danima ima posebnu toplinu i snagu, pa su se majke molile za zdravlje dece, slogu u domu, spasenje porodice i utehu u trenucima straha i iskušenja.
Praznik Uspenja Presvete Bogorodice, koji Crkva slavi 28. avgusta kao Veliku Gospojinu, nije praznik tuge, već praznik vere u život večni. Zato se vernici ovih dana pripremaju za Sveto pričešće, nastojeći da post ne bude samo na trpezi, već i u mislima, rečima i delima.
U vremenu kada je svet ispunjen nemirom, bukom, podelama i neprestanom trkom za materijalnim, Gospojinski post dolazi kao tihi poziv da čovek zastane. Da se seti roditelja, dece, predaka, zaboravljenih molitvi i svega onoga što je nekada držalo porodicu i narod na okupu.
Mnogi će ovih dana zapaliti sveću za zdravlje bližnjih, za pokoj duše onih koji više nisu sa nama, za mir u kući i snagu da se izdrže životna iskušenja. Upravo u tome leži istinska lepota ovog posta, u povratku Bogu, porodici i sopstvenoj duši.
Post se završava 28. avgusta, na Veliku Gospojinu. Ako ovaj praznik padne u sredu ili petak, tog dana se ne mrsi, već je dozvoljena riba, jer Crkva i tada čuva duh posta i molitvenog smirenja.
Neka zato početak Gospojinskog posta bude više od kalendarskog datuma. Neka bude trenutak kada će se u domovima čuti tiša reč, uputiti iskrenija molitva, zagrliti bližnji i obnoviti vera da posle svakog tereta dolazi uteha, posle svake suze nada, a posle svakog nemira, mir koji samo Bog može darovati.
