Данас почиње Госпојински пост, свети период у којем се православни верници кроз молитву, покајање и смирење припремају за празник Успења Пресвете Богородице, Велику Госпојину.
Са првим даном Госпојинског поста у православним домовима почињу дани дубље тишине, искреније молитве и духовног преиспитивања. Звона храмова као да подсећају вернике да човек, поред свакодневних брига и земаљских обавеза, носи у себи и потребу за миром, утехом и Божјом близином.
Госпојински пост, познат и као Успенски, траје две недеље и установљен је у част Пресвете Богородице , Мајке Божје, заштитнице породице, мајчинске љубави и наде свих који јој се обраћају у невољи.
Овај пост је најкраћи међу четири велика годишња поста, али многи духовници истичу да је по снази молитвеног доживљаја један од најдубљих. Он није само уздржавање од мрсне хране, већ позив човеку да очисти срце од гнева, зависти, ружних речи и свега што га удаљава од Бога и ближњих.
Посебно место Госпојински пост има у срцима жена и мајки. Вековима се веровало да молитва упућена Пресветој Богородици у овим данима има посебну топлину и снагу, па су се мајке молиле за здравље деце, слогу у дому, спасење породице и утеху у тренуцима страха и искушења.
Празник Успења Пресвете Богородице, који Црква слави 28. августа као Велику Госпојину, није празник туге, већ празник вере у живот вечни. Зато се верници ових дана припремају за Свето причешће, настојећи да пост не буде само на трпези, већ и у мислима, речима и делима.
У времену када је свет испуњен немиром, буком, поделама и непрестаном трком за материјалним, Госпојински пост долази као тихи позив да човек застане. Да се сети родитеља, деце, предака, заборављених молитви и свега онога што је некада држало породицу и народ на окупу.
Многи ће ових дана запалити свећу за здравље ближњих, за покој душе оних који више нису са нама, за мир у кући и снагу да се издрже животна искушења. Управо у томе лежи истинска лепота овог поста, у повратку Богу, породици и сопственој души.
Пост се завршава 28. августа, на Велику Госпојину. Ако овај празник падне у среду или петак, тог дана се не мрси, већ је дозвољена риба, јер Црква и тада чува дух поста и молитвеног смирења.
Нека зато почетак Госпојинског поста буде више од календарског датума. Нека буде тренутак када ће се у домовима чути тиша реч, упутити искренија молитва, загрлити ближњи и обновити вера да после сваког терета долази утеха, после сваке сузе нада, а после сваког немира, мир који само Бог може даровати.
