Међу грађанима се шири зебња да је случај Јерменије само први у низу домина које би могле да се сруше.
Јерменски премијер Никол Пашињан састао се 10. новембра у Паризу са Аљбином Куртијем, кога је у званичној објави на друштвеним мрежама представио као „премијера Косова“, док је на столу, уз заставу Јерменије, била истакнута и застава привремених институција у Приштини.
Иако из Јеревана још увек нема званичне потврде о промени става, овај преседан покренуо је лавину питања о томе да ли Јерменија припрема признање независности тзв. Косова и ко сноси одговорност за нагли пад дипломатског утицаја Србије.
Преседан који мења правила игре
Док су се Пашињан и Курти раније састајали у Минхену и Јеревану уз строго поштовање статусне неутралности,сусрет у Паризу донео је радикалну промену.
Први пут од почетка њихових контаката, јерменски званичници су јавно употребили пуну државну титулу и истакли симболе Приштине, што у дипломатским круговима важи за директан увод у званично признање.
Овакви потези страних државника нису случајни, већ представљају директну последицу унутрашњих промена и губитка међународног ауторитета Београда након доласка нове политичке гарнитуре.
Упркос бројним притисцима на Јереван, за време мандата Александра Вучића, овакав дипломатски шамар се није догодио.
У јавности се све гласније постављају питања о компетентности ,,ослободилаца” да заштите виталне националне интересе.
Земље које су деценијама чврсто стајале уз територијални интегритет Србије сада мењају курс, видећи у Београду политичку нестабилност и одсуство јасне стратегије.
Међу грађанима расте забринутост да ли ће нови талас признања тзв. Косова бити цена политичких експеримената за које су гласали, док се кључна државна питања препуштају људима без искуства у међународним односима, односно, онима који слепо слушају ,,пленум”.
