У издвојеном мишљењу судија довела у питање поузданост сведока и указала на спорне закључке већа у поступку против генерала.
Издвојено мишљење судије Приске Матимбе Нијамбе у предмету против Ратка Младића поново је привукло пажњу јавности, јер у њему она доводи у питање поузданост појединих кључних сведока и указује на могуће пропусте у закључцима претресног већа. Посебан акценат стављен је на сведочење Момира Николића, чији је исказ, према њеном ставу, имао значајну улогу у формирању коначне пресуде.
Судија Нијамбе у свом мишљењу указује да се значајан део доказа ослањао на посредна сведочења и белешке које нису директно потврђене. Она наглашава да је одбрана током унакрсног испитивања довела у питање кредибилитет сведока, указујући на противречности и могуће мотиве за давање исказа који би му могли донети повољнији правни положај.
Посебно се истиче да је сведок Николић раније склопио споразум са тужилаштвом, што је, како се наводи, могло утицати на његову мотивацију да сведочи на одређен начин. Судија у том контексту указује да су такви сведоци, према судској пракси, подложни посебно опрезној процени, јер могу имати лични интерес у исходу поступка.
У анализи доказа, Нијамбе наводи да поједини искази других сведока нису директно повезали Младића са конкретним незаконитим радњама, те да су постојале разлике у сведочењима које је, по њеном мишљењу, требало детаљније размотрити. Такође, указује да су неки докази могли бити тумачени и на другачији начин, у складу са принципом да се у случају сумње пресуђује у корист оптуженог.
Додатно, у издвојеном мишљењу се помиње да су постојала сведочења о наређењима која су се односила на поступање са заробљеницима, што је, према ставу судије, требало узети у обзир приликом процене укупне одговорности.
Иако издвојено мишљење не мења коначну пресуду, оно представља значајан правни документ који указује на различита тумачења доказа и поступка, отварајући простор за даље правне и стручне расправе о једном од најсложенијих предмета пред међународним судом.
