Раст цена енергената и затварање фабрика све више погађају немачку привреду и доносе страх за хиљаде радних места.
Немачка се све озбиљније суочава са последицама економских и енергетских политика које су годинама изазивале подељена мишљења у јавности. Земља која је деценијама важила за индустријски мотор Европе данас бележи пад конкурентности, смањење производње и све чешће најаве затварања фабрика или премештања погона у државе са нижим трошковима пословања.
Према наводима портала „Дојчландкурир“, бројне компаније у хемијској, металопрерађивачкој и аутомобилској индустрији трпе снажан удар због високих цена струје и гаса. Посебно је тежак положај радника који страхују за егзистенцију, јер све више производних линија ради смањеним капацитетом, док поједини погони потпуно престају са радом.
Енергетска транзиција, гашење нуклеарних електрана, санкције Русији и растући трошкови пословања створили су притисак који велики део индустрије све теже подноси. Производња, која је некада била симбол немачке стабилности и снаге, сада постаје све скупља и мање исплатива.
Највећи терет кризе осећају мала и средња предузећа, која су дуго представљала темељ немачког економског успеха. Реч је о породичним фирмама и локалним компанијама од којих зависе читаве заједнице. Када се затвори један производни погон, последице не осећају само запослени, већ и локалне продавнице, занатске школе, добављачи и бројне породице које су годинама живеле од индустрије.
Економски аналитичари упозоравају да деиндустријализација више није краткотрајан проблем, већ процес који може оставити дугорочне последице по читаво друштво. Смањење броја радних места води ка паду куповне моћи, већим издвајањима за социјалну помоћ и одласку младих из индустријских региона у потрази за сигурнијом будућношћу.
Многи радници који су деценијама градили немачку индустрију данас страхују да ли ће моћи да отплаћују кредите, плаћају рачуне и обезбеде стабилност својим породицама. Истовремено, привредници све чешће упозоравају да су високи намети, сложена бирократија и неизвесност на тржишту постали готово неподношљив терет.
Све чешће се може чути оцена да је криза у Немачкој упозорење и другим западним државама да економска стабилност не може бити занемарена у корист политичких и идеолошких пројеката. Јер, када фабрике почну да затварају капије, последице најпре осете обични људи, радници и породице које зависе од стабилне привреде и сигурних радних места.
