Обележава се 145 година од рођења патријарха Гаврила Дожића, духовног вође који је оставио дубок траг у историји српског народа.
На данашњи дан, 17. маја 1881. године, у Доњој Морачи рођен је Ђорђе Дожић, потоњи патријарх српски Гаврило, 41. врховни поглавар Српске православне цркве. Његов животни пут од скромног породичног окружења до највише црквене дужности сведочи о истрајности, духовној снази и дубокој посвећености вери и народу.
Још у младости определио се за монашки позив, завршио богословско образовање и постепено напредовао у црквеној хијерархији. За патријарха је изабран 1938. године, у времену које је наговештавало тешке историјске потресе и велика искушења за читав српски народ.
Са почетком Априлског рата 1941. године и окупацијом Краљевине Југославије, патријарх Гаврило јасно је заузео став против окупационих снага. Његово отворено супротстављање нацистичком поретку и осуда злочина над српским становништвом довели су до његовог хапшења и интернације већ у првим месецима рата.
Пут га је потом водио кроз више заточеничких логора, а најтежи период провео је у концентрационом логору Дахау. И у условима крајње оскудице и страдања, остао је доследан својим уверењима, чувајући достојанство и духовну снагу, што је оставило снажан утисак и на друге заточенике.
По завршетку рата вратио се у земљу која је била дубоко разорена, али је наставио да служи цркви и народу. Преминуо је 1950. године, а околности његове смрти и данас изазивају бројна питања и истраживања.
Његово наслеђе остаје снажно уткано у колективно памћење, као пример духовног вођства у временима великих искушења. Патријарх Гаврило Дожић и данас се памти као личност која је спајала веру, моралну храброст и истрајност у одбрани достојанства народа.
