U trenutku kada je rasprava o nepoverenju Vladi dostigla vrhunac političke drame, ministar kulture Nikola Selaković održao je jedan od najemotivnijih i najoštrijih govora u Narodnoj skupštini.
Dok su se u sali smenjivale optužbe i politički sukobi, Selaković je podigao raspravu na mnogo viši nivo — nivo nacionalnog pamćenja, kulturnog nasleđa i poštovanja prema onima koji su dali život za Srbiju.
U trenutku kada je rasprava o nepoverenju Vladi dostigla vrhunac političke drame, ministar kulture Nikola Selaković održao je jedan od najemotivnijih i najoštrijih govora u Narodnoj skupštini, poručivši da se o Generalštabu ne sme govoriti kroz, kako je naveo, „poluistine, neistine i gluposti“, već kroz istinu o stradanju, otporu i žrtvi srpskog naroda.
Dok su se u sali smenjivale optužbe i politički sukobi, Selaković je podigao raspravu na mnogo viši nivo — nivo nacionalnog pamćenja, kulturnog nasleđa i poštovanja prema onima koji su dali život za Srbiju.
„Borim se za kulturno nasleđe Srbije, ali neću dozvoliti da se istorija krivotvori“, poručio je ministar, izazvavši snažne reakcije u parlamentu.
Posebno se osvrnuo na takozvani „slučaj Generalštab“, naglašavajući da je odluka o proglašenju ruševina Generalštaba za kulturno dobro bila „ništava i poništena“, te da ju je, kako je podsetio, poništila i Narodna skupština Srbije.
„Ta odluka doneta je u vreme kada je trebalo pokloniti srušen Maršalat“, rekao je Selaković, aludirajući na, kako je ocenio, pogrešan odnos prema državnoj i istorijskoj baštini.
A onda je usledio deo govora koji je ostavio najjači utisak.
„Ruševine Generalštaba nisu simbol otpora ovog naroda tokom NATO agresije. Simbol otpora su oni koji su 1998. i 1999. godine položili svoje živote braneći otadžbinu“, poručio je ministar.
U sali je na trenutak zavladala tišina.
Selaković je podsetio da se otpor ne sme svesti na beton, zidove i ruševine, već da se istinski simbol nalazi u imenima vojnika, policajaca, rezervista i dobrovoljaca koji su stali u odbranu Srbije u najtežim danima njene novije istorije.
„Kada govorimo o otporu, moramo govoriti o ljudima koji su ostavili porodice, decu i domove da bi branili zemlju. Njihova žrtva je svetinja koju niko nema pravo da relativizuje“, poručio je ministar.
Njegov nastup mnogi su ocenili kao snažan patriotski apel da se nacionalno pamćenje čuva sa dostojanstvom i poštovanjem, a da se kulturno nasleđe ne koristi kao sredstvo dnevnopolitičkih obračuna.
U vremenu kada su političke podele duboke, Selaković je pokušao da podseti na nešto što, kako je poručio, mora biti iznad svake stranke i svake rasprave — poštovanje prema onima koji su dali život za Srbiju.
„Možemo se razlikovati u politici, možemo se sporiti oko zakona i odluka, ali ne smemo zaboraviti ko je branio ovu zemlju kada je bilo najteže“, poručio je ministar kulture.
Njegove reči odjeknule su kao snažan poziv da se kulturno nasleđe, istorija i žrtva branilaca Srbije čuvaju ne samo u institucijama, već i u kolektivnom sećanju naroda.
Jer, kako je poručeno iz skupštinske govornice, zidovi mogu biti srušeni, ali žrtva onih koji su branili otadžbinu ostaje trajan i nepobediv simbol otpora Srbije
