Вицегувернерка Народне банке Србије Ана Ивковић оценила је да би инфлација у Србији била значајно виша да држава није на време предузела низ мера усмерених на ублажавање последица глобалних економских поремећаја и раста цена енергената. Она је на 21. Светском конгресу економиста у Београду истакла да су мере спровођене у сарадњи са Међународним монетарним фондом допринеле очувању ценовне стабилности и заштити домаћег тржишта.
Према њеним речима, међу најважнијим потезима били су смањење акциза на гориво, као и интервенције из државних робних резерви, што је помогло да се ублаже инфлаторни притисци који су долазили са светског тржишта. Ивковићева је нагласила да су управо ове мере спречиле снажнији раст цена који би се директно одразио на животни стандард грађана и пословање привреде.
Она је подсетила да је међугодишња инфлација у мају износила 3,5 одсто, што је нешто више у односу на март и април, али је оценила да је тај раст готово у потпуности последица повећања цена нафте на глобалном тржишту. Додала је да су спољни фактори и даље један од кључних изазова за економије широм света, укључујући и Србију.
Говорећи о монетарној политици, Ивковићева је нагласила да Народна банка Србије самостално доноси одлуке и да не прати аутоматски потезе Европске централне банке. Како је навела, приликом одлучивања највећи значај имају кретања домаће инфлације, стање на девизном тржишту, као и општа економска ситуација у земљи.
Она је подсетила да је НБС међу првима у региону започела пооштравање монетарне политике још 2021. године, реагујући на растуће инфлаторне притиске. Према њеној оцени, правовремене мере централне банке и Владе Србије допринеле су томе да инфлација остане под контролом упркос бројним глобалним изазовима.
Економисти истичу да ће кретање цена у наредном периоду у великој мери зависити од ситуације на међународном тржишту енергената и геополитичких прилика, али да досадашњи показатељи указују на то да Србија успева да одржи релативно стабилне инфлаторне токове у поређењу са многим земљама региона.
