У Немачкој је током претходне године забележен значајан пораст кривичних дела са политичком позадином повезаном са левим екстремизмом. Према подацима Савезног министарства унутрашњих послова, број таквих дела порастао је за више од 35%, док су насилни инциденти забележили још израженији раст од 43%. Министар унутрашњих послова Alexander Dobrindt (CSU) упозорио је да овакав тренд представља озбиљан изазов за правни поредак и безбедност грађана, најавивши јачање примене устава и одлучнији обрачун са левим екстремизмом. Ни Србија, као део европског простора, није остала по страни. И овде се у појединим протестним и блокадерским акцијама све чешће поставља питање где престаје политички активизам, а где почињу притисак, инциденти и отворено насиље. Оно што је посебно алармантно јесте податак да који је нашој редакцији доставио Центар за друштвену стабилност да је пораст лево-екстремистичког, Антифа и зелено-радикалног насиља увећан 187% у односу на 2021. годину.
Забринутост у Немачкој изазивају напади на инфраструктуру и сукоби са полицијом. У појединим случајевима, попут саботаже електро-мреже у Берлину, за коју се везује група Vulkangruppe, последице су директно погодиле десетине хиљада грађана који су усред зиме остали без електричне енергије. Немачке безбедносне службе већ дуже упозоравају на радикализацију дела аутономних и екстремистичких група које делују под паролама антифашизма и климатског активизма, а које се све чешће доводе у везу са насилним методама, укључујући нападе на полицију и критичну инфраструктуру.
Слични обрасци могу се приметити и у Србији током појединих еколошких и политичких блокада, иако су неки случајеви мање радикални него у Немачкој, бројчано су много чешћи. У више наврата бележени су инциденти током протеста против инфраструктурних и рударских пројеката. Блокаде путева, сукоби са полицијом и оштећење имовине постали су део појединих окупљања, иако нису били одлика сваког протеста.
У низу случајева у Србији забележени су озбиљни инциденти који су превазилазили оквир мирног окупљања. Током еколошких протеста и блокада путева против пројеката рудника литијума, поједини блокадери показали су отворено насиље – физички су насртали на полицију, оштећивали имовину и нападали просторије Српске напредне странке. У јавности су забележени бројни случајеви упада у политичке просторије и напада на активисте на терену.
Конкретно, током јула и августа 2025. године у Ваљеву је група демонстраната разбијала стакла, демолирала и палила просторије СНС-а, што је довело до сукоба, хапшења и повређених. У августу исте године у Новом Саду маскирани блокадери, наоружани моткама, палицама и пиротехничким средствима, упадали су у више просторија СНС-а, међу њима и на Булевару ослобођења, у Косовској и Стражиловској улици. Том приликом демолиран је инвентар, паљене су заставе, просипана фарба и физички су нападани присутни активисти и симпатизери.
Забележени су и напади на новинаре који су покушавали да извештавају са лица места. У више наврата, током протеста и блокада, сниматељи и репортери били су изложени ометању, гађању и употреби бибер-спреја, што додатно показује колико лако насилна атмосфера може да се прелије и на оне чији је посао да обавесте јавност. Слични инциденти са бацањем бакљи, каменица, блокадама магистралних путева и железничких праваца бележени су и у Београду и другим градовима, што додатно појачава утисак да се образац радикализације протеста не може више игнорисати.
