Председник СНС-а и саветник председника Србије Милош Вучевић обишао је Спомен-собу у Мркоњић Граду, где су уклесана имена 262 погинула борца и 20 бораца који се и данас воде као нестали.
У тренуцима када се народ сећа својих најтежих страдања, Мркоњић Град није био само место обиласка једне спомен-собе. Био је место тишине која говори гласније од сваке речи, место где су мермерне плоче постале сведочанство части, жртве и непоколебљивог духа српског народа.
Председник СНС-а и саветник председника Србије Милош Вучевић обишао је Спомен-собу у Мркоњић Граду, где су уклесана имена 262 погинула борца и 20 бораца који се и данас воде као нестали.
„Свако име на овим плочама носи један живот, једну породицу, један недосањани сан. Свака фотографија, лични предмет, документ и војни експонат сведоче о људима који су своју највећу жртву уградили у слободу коју данас имамо“, поручио је Вучевић.
Али у тој спомен-соби не стоје само предмети прошлости. Стоје погледи младића који се никада нису вратили кући, сатови који су стали у тренутку рата, писма која су остала недовршена и тишина породица које већ деценијама чекају одговоре о својим најмилијима.
„Оваква места нас подсећају да су сећање, поштовање и захвалност наша трајна обавеза. Дужни смо да чувамо истину о њиховом подвигу и да њихово дело никада не буде заборављено“, истакао је Вучевић.
Посебну симболику данашњем дану дала је чињеница да је Вучевић на пут ка Републици Српској кренуо мотором, заједно са другим мотористима, како би присуствовао сутрашњем обележавању годишњице „Олује“ – једног од најтрагичнијих догађаја у новијој историји српског народа.
„Крећемо ка Републици Српској због обележавања ужасног погрома и страдања Срба из Републике Српске Крајине у злочиначкој акцији ‘Олуја’“, поручио је Вучевић.
Колоне мотора које су кренуле из Новог Сада нису биле само путовање кроз километре. Биле су путовање кроз сећање, кроз бол крајишких колона, кроз успомену на више од 1.900 погинулих и несталих и на најмање 220.000 Срба који су у августу 1995. године протерани са својих вековних огњишта.
„Србија не заборавља крајишки српски народ“, нагласио је Вучевић, додајући да су са њим на пут кренули људи из различитих крајева Србије и простора где живи српски народ.
Његове речи о јединству народа посебно су одјекнуле уочи Дана сећања на страдале и прогнане Србе у „Олуји“.
„Без обзира на ком простору живимо, припадамо истом народу, говоримо истим језиком, пишемо истим писмом и повезује нас иста вера. Само уједињена Србија побеђује“, поручио је Вучевић.
У времену када се многи народи боре да сачувају своје памћење, Мркоњић Град је данас подсетио да слобода никада није дошла сама од себе. Она је плаћена животима оних чија су имена уклесана у мермер, сузама њихових мајки и тишином домова који су остали без својих најмилијих.
Зато овај догађај није био само политички чин. Био је то завет да се жртва не заборави, да се истина чува и да се слобода поштује као највећа светиња коју је један народ добио кроз страдање својих јунака.
И док су се у тишини спомен-собе читала имена погинулих, једна порука остала је да одјекује снажније од сваког аплауза: народ који памти своје јунаке, своје страдалнике и своје светиње – народ је који никада не губи своје достојанство, своју част и своју душу.
