Do juče su ih nazivali „prekodrincima“ i „međedima“, a danas blokaderski karavan obilazi Republiku Srpsku i traži njihove glasove.
Blokaderska akcija „Student u svakom selu“ smišljena je kao kontrateža terenskoj kampanji vladajuće Srpske napredne stranke i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji su uspeli da stignu i u najmanja mesta u zemlji. Shvatajući da su istraživanja javnog mnjenja nezavisnih kuća, kao i njihova interna istraživanja, u potpunosti tačna i da SNS ima ubedljivu većinu, oni su se okrenuli neverovatnom potezu. Prvo su najstrašnije vređali Srbe iz Republike Srpske koji imaju državljanstvo svoje Srbije, a sada idu da ih mole za glas.
Nije prošlo ni tri dana od nastupa trećeg na blokaderskoj tzv. studentskoj listi, saradnika Sonje Biserko i Helsinškog odbora za ljudska prava Željka Hubača na tajkunskoj lažoviziji N1 Sarajevo, gde je najstrašnije napao Srbe iz Srpske, a blokaderi su objavili novi plan.
Oni nameravaju da do 26. septembra obiđu Bijeljinu, Brčko, Doboj, Banjaluku, Trebinje, Višegrad, Bratunac i Zvornik s namerom da privuku Srbe sa pravom glasa na parlamentarnim izborima u Srbiji.
Hubaču smeta pravo Srba iz Srpske da učestvuju na izborima
Hubač se, vrlo zanimljivo, na sarajevskoj filijali N1 upravo žalio da u BiH, odnosno Srpskoj, živi mnogo onih sa državljanstvom Srbije koji imaju „lažne lične karte“.
On se ostrvio i na navodno fiktivna prebivališta u Srbiji, iako prebivalište nema apsolutno nikakve veze sa biračkim pravom za parlamentarne izbore. To je, naime, stara priča sa lokalnih, tačnije beogradskih izbora, kada je antisrpska opozicija, uz podršku tajkunskih lažovizija, iz svih sredstava udarala po Srbima iz Srpske.
Upravo tada je izneta lažna teza o tome da postoje Srbi iz Srpske koje masovno autobusima dovoze u Beograd da glasaju na lokalnim izborima uz fiktivna prebivališta na teritoriji grada.
Sada, kada su u pitanju parlamentarni izbori, jasno je da ni prebivalište ni mesto stanovanja nemaju nikakve veze ukoliko državljanin Srbije želi da glasa. Upravo zato blokaderi vode kampanju i u Srpskoj, a Željko Hubač jednostavno ne razume izborni proces i pravila.
Ono što Hubač razume jeste da pred sarajevskim ekstremistima treba da napadne Srbe, dodvoravajući se njima, ali i novopazarskim blokaderima, koji su očigledno veoma važni za kreiranje atmosfere podela u srpskom društvu.
Ipak su novopazarski blokaderi navodno uspeli da „vetiraju“ određene ličnosti na blokaderskoj listi, poput Mila Lompara i Dejana Mirovića.
Dve godine besomučnih napada na mučeničku Republiku Srpsku
Srbi iz Srpske bili su meta napada posebno nakon lokalnih izbora u Beogradu 2023. godine, kada su predstavnici antisrpske opozicije okupljeni u koaliciji „Srbija protiv nasilja“ tvrdili da je njih 40.000 promenilo rezultate izbora.
Ono što je zanimljivo jeste da je čovek koji je prvi pružio podršku i infrastrukturu stranke blokaderima, predsednik DS Srđan Milivojević, prednjačio u kreiranju tog narativa. Informacije o tome da upravo DS, tj. Bojan Pajtić i Dušan Petrović preko Milivojevića upravljaju blokaderskom listom, priznali su sami blokaderi u internim razgovorima.
Ako Lompar i Mirović tvrde da je listu sastavljao nemački BND, njihove tvrdnje dodatno otvaraju pitanje političkog uticaja na ljude koji se dovode u vezu sa njenim formiranjem, uključujući Pajtića, Petrovića i Milivojevića. Kada se tome doda Milivojevićeva izjava sa izbora 2023. godine, postavlja se pitanje koliko su današnje poruke zaista nove, a koliko predstavljaju nastavak ranije politike prema Srbima iz Republike Srpske.
„Oko 40.000 ljudi je glasalo u Beogradu, a nisu odavde. Ne znam kako neko može da bira domaćina tuđe kuće. Ti su ljudi ovde dobrodošli kao gosti, ali oni ovde nemaju prebivalište. Hvala svim građanima Beograda koji su iskazali hrabrost za promene. Obećavam im da nisu uzalud dali glas“, rekao je Milivojević.
Takav odnos nije ostao samo na izjavama političara. Tokom prethodnih izbornih ciklusa, a potom i kada je SNS organizovao velike skupove na koje su dolazili građani iz Republike Srpske, na društvenim mrežama usledile su salve uvreda na njihov račun. Nazivani su „prekodrincima“, „sendvičarima“, „krezubima“, međedima i drugim pogrdnim imenima, dok se u delu javnog i političkog diskursa pojavljivao i omalovažavajući naziv „Republika Šumska“. Čitava grupa ljudi tako je stavljana u isti koš zbog pretpostavke da podržava SNS i Aleksandra Vučića. Upravo zato današnji odlazak blokaderskog karavana u Republiku Srpsku dodatno oslikava licemerje i otvara pitanje političke doslednosti: ljudi koji su zbog svog porekla i političkih opredeljenja bili izloženi uvredama sada su postali birači kojima se isti politički blok obraća tražeći podršku?!
Brutalan napad i nazivanje Srba iz Srpske „gostima“ svedoče o tome da se današnja atmosfera pripremala odavno iz iste kuhinje.
Mržnja prema Srbima iz Srpske došla je iz beogradskog Kruga dvojke u najmanja mesta u Srbiji u kojima postoje blokaderi. Na primer, u Klenju blokaderi su govorili kako im smetaju Srbi poreklom iz Republike Srpske koji žive u Srbiji.
„Trebalo je da ostanu tamo, nego su pobegli ovde. Što nisu branili Republiku Srpsku“, izrekao je jedan blokader na opšte zgražavanje.
Taj narativ je takođe produkt nemačke propagande, koja ga, naravno, nije primenila u Zagrebu nad hercegovačkim Hrvatima, koji praktično gospodare glavnim gradom. Oni su poslušni, uvek su bili, posebno kada treba nekoga klati, ali su zato Srbi problem.
Srbe iz Srpske napao je još jedan kandidat sa blokaderske tzv. studentske liste, Zlatko Kokanović.
Ne treba nikada zaboraviti njegove reči: „Pa, zar nama da ljudi koji su došli iz Hrvatske, iz Bosne da kroje sudbinu“.
Njemu se pridružili drugi iz redova opozicije koji su Srpsku označavali kao krivca za sve probleme i poželeli joj brzi kraj.
Upravo to su ovih dana na mrežama potencirali blokaderi. Na objave u kojima srpski funkcioneri ističu da će Srbija zauvek podržavati Srpsku, oni su pisali komentare da će se to promeniti nakon izbora, nakon što oni zasednu za vrat Srbiji.
Tajkunske lažovizije su u svom programu puštale i pozivale novopazarske blokadere, iako malobrojne i nebitne, da otvoreno Srbima govore da su genocidan narod.
Brojne druge uvrede, napadi, laži, klevete i otvorena saradnja sa srpskim neprijateljima obeležili su prethodnih 30 godina od kraja građanskog rata u BiH. Posebno agresivni poslušnici stranih obaveštajnih službi, među kojima se ističe nemačka, bili su u poslednje dve godine.
Lompar i Mirović izneli su nešto drugačije zapažanje, koje govori u prilog tome da su novopazarski blokaderi bili samo protočni bojler za prenos poruke. Podsećamo, oni su govorili o tome da su celu listu krojili Nemci, tj. nemačka obaveštajna služba, koja je odlučila da na njoj ne može da bude niko ko se predstavlja kao patriota.
Ovakav rasplet događaja, kada se u obzir uzmu aktivnost Nemačke u BiH, njena uloga u oduzimanju nadležnosti Srpske preko lažnog visokog predstavnika Kristijana Šmita, u njenom rastakanju i pokušaju uništenja, potpuno objašnjava i Hubačeve reči, ali i dela blokadera „u svakom selu“.
S jedne strane ispunjavaju zahteve i naloge Nemačke i kroje izbornu listu prema željama Berlina, a s druge strane napadaju Srbe iz Srpske preko svojih istaknutih kandidata, povezanih sa NVO sektorom.
Da se ne bi u potpunosti pred svojim biračima predstavili kao nemačke pudlice, sada sprovode akciju u Republici Srpskoj, koju nameravaju da ugase, tj. da joj uskrate podršku nakon pobede na izborima.
Geneza napada Nemačke na Republiku Srpsku i njene veze sa Srbijom
Republika Srpska je stvorena u miru, odbranjena u krvavom građanskom ratu od strane 62 brigade najslavnije Vojske, kojom je komandovao neumrli general-heroj Ratko Mladić.
Odbranjena je svaka njena stopa, od Bosanske Krajine do Semberije i Hercegovine. Sve vreme rata bosanske Muslimane i Hrvate pomagala je upravo Nemačka, što oružjem, što ljudima i obukom.
Na kraju, najveća podrška i pomoć Berlina desila se nakon rata, kada je u krhkom miru nemačka obaveštajna služba preko SFOR-a sprovodila planove za gašenje Srpske i centralizaciju države koja nije ni trebalo da postoji.
Nemci su, kao i početkom 20. veka, kada su stvarali tzv. bosansku naciju na štetu Srba, i sada pokušali da izvrše centralizaciju u kojoj bi dominantni bili Muslimani i Hrvati u odnosu na Srbe. Upravo protiv toga je ustao srpski narod 1992. godine.
Srbija je uvek stajala uz Republiku Srpsku i pružala joj presudnu pomoć da opstane i da Srbi ostanu na svojim ognjištima. Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama, kamen temeljac odnosa Beograda i Banjaluke, po priznanju zvaničnika Srpske, punu implementaciju doživeo je nakon 2014. godine, kada je premijer Srbije postao Aleksandar Vučić.
Saradnja je podignuta na najviši mogući nivo, a uz snagu Beograda i Banjaluka se osećala toliko snažno da je usvojila odluku da zajedno sa Srbijom slavi Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, kao i da državna zastava Srbije uvek bude istaknuta kao zvanična zastava Srpske.
Neverovatna promena u odnosu na vreme vladavine žute kuge u Srbiji, kada je Sporazum o specijalnim i paralelnim vezama bio mrtvo slovo na papiru, nije mogla da prođe nezapaženo. Nemci su svim silama pokušali da razbiju to jedinstvo.
Kada im nije uspelo preko Kristijana Šmita, našli su savršene poslušnike u blokaderskom pokretu. Među nekoliko desetina blokaderskih profesora veliki je broj onih koji su tesno sarađivali sa NVO sektorom plaćenim od strane nemačkog GIZ-a, tj. nemačke države.
Zato je bilo relativno lako da se nametne volja Berlina celom pokretu. Taj stav, da su za sve njihove poraze krivi Srbi iz Srpske, potpuno poguban i poražavajući po srpsko nacionalno biće, kao kuga se proširio društvenim mrežama.
Nema sumnje da će svoju ideju o gašenju Srpske pokušati da sprovedu u delo ako dođu u poziciju da o nečemu odlučuju. Do tada, Ujedinjena Srbija će se boriti za nacionalno jedinstvo s obe strane Drine, dok god postoji srpski narod.
