Гостујући на ТВ Прва, Брнабић је рекла да је „шокирана“ податком да је НВО сектор у последњих пет година добио чак 1,3 милијарде евра из иностранства.
Председница Народне скупштине Ана Брнабић изнела је данас једну од најоштријих оцена о финансирању невладиног сектора у Србији, тврдећи да новац који је, према наводима лидера „Српских суверениста“ Вукше Драговића, стигао из иностранства није био усмерен на реформе, већ на политички притисак на државу Србију.
Гостујући на ТВ Прва, Брнабић је рекла да је „шокирана“ податком да је НВО сектор у последњих пет година добио чак 1,3 милијарде евра из иностранства.
„То је између 21 и 22 милиона евра месечно. Сваког месеца. За шта? Шта су они толико урадили за Србију? Како су помогли реформе у Србији?“ упитала је Брнабић.
Она је оценила да је реч о огромној суми новца која, према њеном мишљењу, превазилази оквире уобичајене подршке реформским процесима и цивилном друштву.
Према њеним речима, значајан прилив средстава уследио је након отварања последњег кластера у преговорима Србије са Европском унијом 2021. године. Брнабић је изнела став да од 2022. године европске интеграције више нису искључиво питање реформи, већ и политичког односа према Србији.
„Од 2022. године интеграције немају везе само са реформама, већ са послушношћу“, поручила је она.
Посебно је нагласила да, како тврди, део тих средстава служи за вршење притиска на институције Србије и, пре свега, на председника Александра Вучића.
„Грађани имају право да знају ко финансира одређене активности, у које сврхе се тај новац користи и какве последице то има по политички живот земље“, рекла је председница парламента.
Њена изјава долази у тренутку појачаних политичких расправа о улози невладиних организација, страних донација и утицаја међународних актера на унутрашње прилике у Србији.
Док једни сматрају да је подршка цивилном друштву важан део демократског развоја, други упозоравају да се мора обезбедити потпуна транспарентност финансирања и јасно разграничити подршка реформама од могућег политичког деловања.
Брнабић је поручила да ће о овим питањима морати да се води озбиљна јавна расправа, јер је, како је истакла, реч о теми која се тиче суверенитета, институција и поверења грађана у државу.
„Ово није питање једне странке или једног политичара. Ово је питање односа према Србији и права грађана да знају ко и зашто покушава да обликује политичке процесе у нашој земљи“, закључила је Брнабић.
