У времену када многе породице сваки динар пажљиво окрећу пре него што уђу у апотеку, Србија је дочекала вест која је многима донела олакшање, наду и осећај да нису сами.
Од 1. августа, лекови широм земље доступни су по знатно нижим ценама, а поједини су појефтинили и до 50 одсто.
За некога је то само број на рачуну. За пензионера који месечно издваја половину пензије на терапију — то је мирнији сан. За родитеља који брине како да купи антибиотик детету — то је огромно олакшање. За хроничне болеснике који сваког месеца стоје испред апотекарског шалтера — то је порука да држава мисли на њих.
Председник Србије Александар Вучић истакао је да је реч о конкретној помоћи грађанима, а не о празним обећањима.
„Од антибиотика, панклава, лекова за желудац, глукофажа за дијабетес, до лекова за притисак — цене су значајно снижене. Глукофаж је са 283 пао на 121 динар. То је велико олакшање за људе“, поручио је Вучић.
Посебно је нагласио да ће од 17. августа бити снижене и цене више врста лекова за разређивање крви, превенцију шлога и других озбиљних обољења, што ће многим пацијентима омогућити доступнију и редовнију терапију.
Оно што је многе дирнуло јесте чињеница да председник није остао само на саопштењима. Током боравка у југоисточној Србији обишао је апотеку у Кални како би се лично уверио да су нове цене заиста примењене.
„Важно је да грађани, без обзира на то где живе, имају једнаке услове и подједнако доступну терапију“, навео је Вучић на свом Инстаграм профилу.
Тај гест многи су доживели као поруку да брига о здрављу не сме да зависи од тога да ли неко живи у Београду, Кални, Књажевцу или најудаљенијем селу у Србији.
Министар финансија Синиша Мали саопштио је да је на списку чак 769 лекова, што обухвата 99,6 одсто лекова који се издају уз доплату. Држава је за ову меру издвојила више од 100 милиона евра како би се смањило учешће грађана у цени лекова.
Као један од најупечатљивијих примера навео је инхалатор за астму чија је цена снижена са 2.550 на 850 динара, док је цена лека „Нолпаза“ преполовљена.
Али ова одлука није само економска мера. Она носи снажну људску поруку.
Када мајка не мора да бира између рачуна за струју и терапије за дете, када пензионер не одлаже куповину лекова до следеће пензије, када хронични болесник може редовно да узима терапију без страха да ће му новац нестати пре краја месеца — тада политика добија своје право значење.
Вучић је најавио и да ће од средине августа део лекова који су до сада у потпуности плаћали пацијенти бити стављен на листу лекова које финансира држава, као и да ће у септембру бити исплаћена подршка пензионерима, борцима и корисницима социјалних давања.
„Здравље је најбитније“, порука је која је ових дана добила своју конкретну потврду.
У земљи у којој свака породица има некога ко се бори са дијабетесом, притиском, срчаним проблемима или другим хроничним болестима, ова вест није само информација о нижим ценама. Она је нада да држава види своје људе, чује њихове бриге и покушава да им бар део терета скине са леђа.
Зато ова мера није оставила равнодушним ни грађане, ни пацијенте, ни породице које свакодневно брину о својим најмилијима. Јер када држава помогне човеку да лакше дође до лека који му чува живот, тада то није само економија — то је питање достојанства, солидарности и бриге за сопствени народ.
А порука која је остала после ове одлуке јесте једноставна, али снажна: када је здравље народа у питању, свака уштеда значи мање бриге, више наде и осећај да Србија не окреће леђа онима којима је помоћ најпотребнија.
