Међугодишња инфлација у Србији у мају је износила 3,5 одсто, што представља благо повећање у односу на априлских 3,3 процента. Према подацима које је објавила Народна банка Србије, на раст цена највећи утицај имао је наставак поскупљења нафтних деривата, док су остале категорије производа и услуга имале умеренији допринос инфлаторним кретањима.
На месечном нивоу потрошачке цене су у мају порасле за 0,3 одсто. Највећи допринос том расту дали су производи и услуге у оквиру базне инфлације, као и цене горива, које су наставиле узлазни тренд под утицајем кретања на светском енергетском тржишту.
Када је реч о храни, кретања су била различита. Цене непрерађене хране забележиле су пад од 0,6 одсто, пре свега због појефтињења свежег поврћа и меса. Са друге стране, цене прерађених прехрамбених производа повећане су за 0,4 процента, што је делимично ублажило ефекте пада цена основних намирница.
Базна инфлација, која искључује цене хране, енергената, алкохола и цигарета и представља један од најважнијих показатеља дугорочних ценовних кретања, задржала је релативну стабилност. На међугодишњем нивоу у мају је износила 4,5 одсто, што указује да су инфлаторни притисци и даље присутни, али под контролом монетарне политике.
Подаци показују да су највећа месечна поскупљења забележена у сектору транспорта, здравства, одеће и обуће, као и услуга везаних за одржавање домаћинстава. Истовремено, цене хране и безалкохолних пића имале су минималан утицај на укупну месечну инфлацију.
Економисти оцењују да се инфлација и даље креће у границама циља који је поставила Народна банка Србије, али упозоравају да ће будућа кретања у великој мери зависити од цена енергената на међународном тржишту и геополитичких околности које утичу на снабдевање нафтом и гасом. НБС и даље очекује да ће се инфлација током године углавном задржати у циљаном распону, уз могућа краткорочна одступања услед кретања цена енергије.
Иако је раст цена и даље присутан, актуелни показатељи указују да нема значајнијег инфлаторног удара као претходних година, што би могло да допринесе очувању куповне моћи грађана и стабилнијем пословном окружењу у наредном периоду.
