Globalne cene goriva rastu usled eskalacije rata na Bliskom i Srednjem istoku, zatvaranja moreuza Hormuz, bombardovanja rafinerija u Saudijskoj Arabiji i Kataru, kao i prekida isporuka nafte i gasa. Srbija, zahvaljujući mudroj neutralnoj politici predsednika Aleksandra Vučića, i dalje održava stabilne i znatno niže cene derivata. Na pumpama u Austriji gorivo je znatno skuplje – benzin košta 2,21 evro po litru, super 2,25 evra, super plus 2,28 evra, dok je dizel dostigao 2,31 evro po litru. Istovremeno, u Srbiji evropremijum BMB 95 ostaje na 179 dinara, a evrodizel na oko 197–198 dinara po litru. Ovakva razlika, kako izveštavaju Rojters i Bi-Bi-Si, pokazuje da Beograd uspeva da zaštiti građane od globalnog haosa, dok Evropa sve skuplje plaća cenu tuđih sukoba.
Predsednik Vučić izjavio je za TV Pink da su razmatrani predlozi resornih ministarstava i stručnjaka, prema kojima bi cena dizela u maloprodaji danas trebalo da poraste za 15 do 20 dinara, dok bi benzin takođe značajno poskupeo, iako nešto manje. Ipak, kako je naveo, doneta je odluka da maksimalno povećanje cena danas može da bude do tri dinara, kako građani ne bi osetili nagli udar na kućni budžet. On je istakao da će država u narednih sedam dana, do sledećeg petka, u potpunosti pripremiti i zakonsku regulativu, kako bi se tržište dodatno stabilizovalo. Vučić je dodao i da očekuje nezadovoljstvo prodavaca nafte i poslodavaca u Srbiji zbog takve odluke, ali ih je zamolio za strpljenje, uz poruku da će država u narednih sedam dana rešiti nastale probleme.
Kriza nije samo posledica sankcija protiv Rusije, već pre svega eskalacije na Bliskom i Srednjem istoku. Iran je uzvratio na udare SAD i Izraela napadima na tankere i rafinerije, što je dovelo do gotovo potpunog zastoja saobraćaja kroz Hormuz – ključni prolaz za 20 odsto svetske nafte i LNG-a. Prema izveštajima Rojtersa i AP njuza, „brent“ je skočio na više od 82 dolara po barelu, uz dalji rast ka 84–90 dolara, rafinerije u Saudijskoj Arabiji i Kataru su zatvorene, a proizvodnja tečnog prirodnog gasa prekinuta, što je izazvalo lančanu reakciju poskupljenja energenata u Evropi. Austrija, kao deo Evropske unije, suočava se sa inflatornim pritiscima i energetskom nesigurnošću, jer zavisi od uvoza iz nestabilnih regiona, dok su cene na pumpama već porasle za nekoliko procenata samo u poslednjih nekoliko dana.
Neutralna pozicija Srbije – balansiranje između Istoka i Zapada bez pridruživanja sankcijama Rusiji ili vojnim avanturama na Bliskom istoku – omogućila je stabilno snabdevanje i državnu regulaciju, za razliku od Austrije, koja trpi posledice globalnih tenzija. Kako prenose strani mediji poput Rojtersa i Bi-Bi-Sija, sukob u Hormuzu i napadi na infrastrukturu dovode do „energetske šok-terapije“ za Evropu, uz rizik od recesije i socijalnih nemira.
