U koordinisanoj akciji srpskih bezbednosnih službi na području Kraljeva uhapšen je R.T. (1980) iz Istoka, na Kosovu i Metohiji, zbog sumnje da je izvršio krivično delo špijunaže.
Dok je Srbija živela u uverenju da se najteže bitke vode javno, u tišini je, kako sumnjaju istražni organi, godinama trajala mnogo opasnija borba — borba za podatke, imena, kretanja i bezbednost ljudi koji su služili svojoj državi.
U koordinisanoj akciji srpskih bezbednosnih službi na području Kraljeva uhapšen je R.T. (1980) iz Istoka, na Kosovu i Metohiji, zbog sumnje da je izvršio krivično delo špijunaže.
Prema navodima istrage, on se sumnjiči da je tokom dužeg vremenskog perioda bio u saradničkom odnosu sa albanskom obaveštajnom službom koja deluje na području Kosova i Metohije i da je prikupljao i dostavljao osetljive podatke o nekadašnjim i sadašnjim pripadnicima Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih bezbednosnih struktura države.
Ali ono što ovaj slučaj čini posebno potresnim jeste sumnja da su posledice takvih aktivnosti mogle biti mnogo teže od same povrede državne bezbednosti.
Istražni organi proveravaju navode da su prikupljene informacije mogle dovesti do hapšenja više lica srpske nacionalnosti od strane privremenih prištinskih institucija, kao i do progona većeg broja Srba sa područja Zubinog Potoka i severa Kosova i Metohije.
Iza suvoparne reči „špijunaža“ krije se moguća priča o porodicama koje su napuštale domove, o ljudima koji su živeli u strahu da će njihovo ime biti sledeće na spisku, o osećaju da se i u sopstvenoj zemlji ponekad moraš osvrtati preko ramena.
U akciji su učestvovali pripadnici Službe za borbu protiv terorizma i SKORA Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije, u saradnji sa Višim javnim tužilaštvom u Kraljevu i Bezbednosno-informativnom agencijom, što pokazuje koliku težinu bezbednosne strukture pridaju ovom slučaju.
Posle saslušanja u svojstvu osumnjičenog, R.T. je određeno zadržavanje do 48 časova, nakon čega će biti priveden nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu radi daljeg postupka.
Ovaj slučaj ponovo je otvorio jedno od najbolnijih pitanja za srpski narod na Kosovu i Metohiji — koliko su bezbednost, opstanak i svakodnevni život Srba izloženi pritiscima koji često ostaju daleko od očiju javnosti.
Kada država sumnja da je neko odavao podatke o onima koji su nosili uniformu Srbije, to više nije samo krivični postupak. To postaje pitanje poverenja, lojalnosti i zaštite ljudi koji su branili zemlju u najtežim vremenima.
Kraljevo je danas bilo mesto hapšenja. Ali odjek ovog slučaja čuje se mnogo dalje — do svakog Srbina koji je na Kosovu i Metohiji ostao da čuva svoj dom, svoje ime i pravo da živi na svojoj zemlji bez straha da će nečija tajna saradnja iz senke odlučivati o njegovoj sudbini.
