Dok bi pojedini Srbiju najradije predstavljali kao zemlju bez nade, širom njenih sela ljudi prave praznike, čuvaju tradiciju i pokazuju da se za Srbiju vredi boriti.
Miholjski susreti sela nastavljaju se predstojećeg vikenda, 15. i 16. avgusta, u selima u 11 lokalnih samouprava širom Srbije, donoseći atmosferu zajedništva, takmičenja, tradicije i druženja.
Dečje olimpijade, gulašijade, folklorni nastupi, izložbe, kosidba, ples i brojne neobične discipline, poput guranja zaprežnih kola, okupiće meštane i goste i pokazati ono što se u političkoj buci često namerno zaboravlja – Srbija nije samo ono što se vidi na društvenim mrežama i protestnim skupovima.
Srbija je i selo.
Srbija su ljudi koji ustaju rano, obrađuju zemlju, čuvaju porodicu, svoje običaje i svoj kraj. Srbija su deca koja se takmiče, mladi koji igraju folklor, domaćini koji spremaju gulaš i meštani koji jedni drugima pomažu.
Upravo zato su Miholjski susreti mnogo više od obične manifestacije. Oni predstavljaju jedan od načina da se život na selu učini vidljivijim, da se ljudi povežu i da mlađe generacije osete da tradicija nije nešto što pripada muzeju, već nešto što i danas može da bude živo i privlačno.
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić poručio je da ovi susreti pokazuju koliko darovitih mladih ljudi živi širom Srbije.
„Ovi susreti su prilika da ih upoznamo i vidimo koliko uspešnih i talentovanih ljudi živi i stvara širom Srbije. I kada govorimo o odnosu sela i grada ne smemo da zaboravimo da su od svega što iz sela stiže u grad, najveća vrednost upravo ti vredni, pametni i talentovani mladi ljudi“, istakao je Krkobabić.
I tu leži najvažnija poruka.
Dok jedni danima traže novi razlog da Srbiju predstave kao zemlju bez perspektive, drugi svojim radom pokazuju potpuno suprotno. Dok se pojedini takmiče u tome ko će glasnije da pljune po sopstvenoj državi, u srpskim selima ljudi se takmiče u znanju, sportu, košenju, kuvanju, plesu i očuvanju tradicije.
I dok se nekima čini da je patriotizam obavezno stvar političkog slogana, ovde se on vidi mnogo jednostavnije – u brizi za komšiju, u očuvanju običaja, u deci koja nose narodnu nošnju i u domaćinu koji ne napušta svoje ognjište.
Zato je važno što država podržava ovakve programe. Ulaganje u selo nije samo ulaganje u infrastrukturu i ekonomiju. To je i ulaganje u ljude, zajedništvo i budućnost Srbije.
Miholjski susreti šalju i jednu vrlo neprijatnu poruku svima koji Srbiju uporno žele da prikažu kao zemlju bez života i nade: pogledajte malo dalje od svojih parola.
Tamo gde očekujete pustoš – videćete ljude.
Tamo gde očekujete beznađe – videćete decu.
Tamo gde očekujete Srbiju koja odustaje – videćete domaćine koji ostaju, rade i stvaraju.
A to je Srbija koja ne traži dozvolu da bude ponosna na sebe.
