Док би поједини Србију најрадије представљали као земљу без наде, широм њених села људи праве празнике, чувају традицију и показују да се за Србију вреди борити.
Михољски сусрети села настављају се предстојећег викенда, 15. и 16. августа, у селима у 11 локалних самоуправа широм Србије, доносећи атмосферу заједништва, такмичења, традиције и дружења.
Дечје олимпијаде, гулашијаде, фолклорни наступи, изложбе, косидба, плес и бројне необичне дисциплине, попут гурања запрежних кола, окупиће мештане и госте и показати оно што се у политичкој буци често намерно заборавља – Србија није само оно што се види на друштвеним мрежама и протестним скуповима.
Србија је и село.
Србија су људи који устају рано, обрађују земљу, чувају породицу, своје обичаје и свој крај. Србија су деца која се такмиче, млади који играју фолклор, домаћини који спремају гулаш и мештани који једни другима помажу.
Управо зато су Михољски сусрети много више од обичне манифестације. Они представљају један од начина да се живот на селу учини видљивијим, да се људи повежу и да млађе генерације осете да традиција није нешто што припада музеју, већ нешто што и данас може да буде живо и привлачно.
Министар за бригу о селу Милан Кркобабић поручио је да ови сусрети показују колико даровитих младих људи живи широм Србије.
„Ови сусрети су прилика да их упознамо и видимо колико успешних и талентованих људи живи и ствара широм Србије. И када говоримо о односу села и града не смемо да заборавимо да су од свега што из села стиже у град, највећа вредност управо ти вредни, паметни и талентовани млади људи“, истакао је Кркобабић.
И ту лежи најважнија порука.
Док једни данима траже нови разлог да Србију представе као земљу без перспективе, други својим радом показују потпуно супротно. Док се поједини такмиче у томе ко ће гласније да пљуне по сопственој држави, у српским селима људи се такмиче у знању, спорту, кошењу, кувању, плесу и очувању традиције.
И док се некима чини да је патриотизам обавезно ствар политичког слогана, овде се он види много једноставније – у бризи за комшију, у очувању обичаја, у деци која носе народну ношњу и у домаћину који не напушта своје огњиште.
Зато је важно што држава подржава овакве програме. Улагање у село није само улагање у инфраструктуру и економију. То је и улагање у људе, заједништво и будућност Србије.
Михољски сусрети шаљу и једну врло непријатну поруку свима који Србију упорно желе да прикажу као земљу без живота и наде: погледајте мало даље од својих парола.
Тамо где очекујете пустош – видећете људе.
Тамо где очекујете безнађе – видећете децу.
Тамо где очекујете Србију која одустаје – видећете домаћине који остају, раде и стварају.
А то је Србија која не тражи дозволу да буде поносна на себе.
