Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da je nedostatak investicija, a ne samo infrastrukture, jedan od najvećih problema malih sredina i da Srbiji trebaju nove, realne investicije koje će ljudima doneti posao tamo gde žive.
Sumirajući posetu jugoistočnoj Srbiji, Vučić je ukazao da se problem malih opština ne može rešavati istim modelom koji se primenjuje u velikim gradovima. Kako je naveo, mestima poput Nove Varoši, Rekovca i Ražnja nisu neophodne fabrike koje bi zapošljavale stotine ljudi, jer za takve investicije često nema dovoljno raspoložive radne snage.
„Ne biste verovali, nisu putevi, iako su ljudima najpotrebniji. Već su investicije u manja mesta. Ne može da dođe ozbiljan i veliki investitor u Novu Varoš ili u Rekovac. Nema ko da mu radi“, rekao je Vučić.
On je naglasio da su upravo zato potrebne manje fabrike koje bi zapošljavale od 50 do 100 ljudi, posebno žena, jer takve investicije mogu da odgovore stvarnim potrebama lokalnog stanovništva i da porodicama obezbede sigurniji život bez potrebe da se sele u veće gradove.
„Za ta mesta su potrebne male investicije“, poručio je Vučić, ukazujući da je takav pristup potreban i u Ražnju i drugim sličnim opštinama.
Predsednik Srbije je tokom posete obišao Despotovac, Jagodinu, Rekovac, Ražanj, Paraćin i Ćupriju, a govoreći o ekonomskom potencijalu ovih sredina, istakao je da su Paraćinu i Ćupriji potrebne veće investicije, pri čemu Ćuprija već ima nešto više investitora.
Ono što ovu poruku čini posebno važnom jeste činjenica da se razvoj Srbije više ne može posmatrati samo kroz velike gradove i velike investicije. Za jednu malu opštinu novih 50 ili 100 radnih mesta može da znači ono što za veliki grad znači investicija od nekoliko stotina ili hiljada zaposlenih.
To znači više porodica koje ostaju, više mladih koji imaju razlog da ne odu, više novca koji ostaje u lokalnoj ekonomiji i, što je najvažnije, više nade da malo mesto može da ima budućnost.
I upravo tu se vidi razlika između stvarnih problema građana i političke galame koja se često nameće kao najvažnija tema.
Može se danima blokirati saobraćaj i praviti politički spektakl, ali time nijednom čoveku u Rekovcu, Ražnju ili Despotovcu nije obezbeđeno radno mesto. Može se beskrajno ponavljati da Srbija „nema perspektivu“, ali od te priče nijedna porodica neće dobiti platu.
Perspektiva se stvara kada dođe investitor.
Stvara se kada se otvori fabrika.
Stvara se kada čovek dobije posao i može da ostane u svom mestu.
Zato je pitanje investicija u malim sredinama daleko više od ekonomske teme. To je pitanje demografije, opstanka sela i malih gradova i budućnosti čitavih krajeva Srbije.
Umesto da se svaki problem koristi za novu političku podelu, potrebno je razgovarati o tome kako dovesti investicije tamo gde su najpotrebnije i kako stvoriti uslove da ljudi imaju razlog da ostanu.
Srbiji su potrebni i veliki projekti i velike fabrike, ali su joj podjednako potrebne i male investicije koje će promeniti život u manjim sredinama. Jer razvijena Srbija nije samo Beograd, Novi Sad ili veliki industrijski centri. Razvijena Srbija je i Rekovac u kojem mlada žena ima posao, Ražanj u kojem porodica vidi budućnost i Despotovac u kojem mladi čovek ne mora da ode da bi radio.
Dok jedni Srbiju pokušavaju da zaustave, prava politika mora da razmišlja kako da je pokrene još brže.
Ne parolama.
Ne blokadama.
Već investicijama, radnim mestima i šansom da čovek može pristojno da živi tamo gde je rođen.
To je borba za Srbiju koja ima smisla – Srbiju u kojoj se ne gradi samo infrastruktura, već i život.
