Опозициони аналитичари и њихови заступници истицали су да ће они сигурно однети победу, помињале су се процене од 70 до 80 одсто подршке, а пад власти представљан је као извесност која је на корак од остварења.
Дакле, погледајмо се у очи и без увијања. Читав период до одржавања локалних избора заказаних за 29. март био је испуњен наративом да су „студенти“, односно, како их називају блокадери који студенте користе као покриће за сопствене политичке намере, фаворити и убедљиви победници. У јавности су се могле чути поруке у којима су представљани као „наши солунци“, „1300 каплара“ и слично, уз покушај да им се прида симболика историјског подвига и широка друштвена подршка.
Опозициони аналитичари и њихови заступници истицали су да ће они сигурно однети победу, помињале су се процене од 70 до 80 одсто подршке, а пад власти представљан је као извесност која је на корак од остварења. Међутим, изборни резултати су показали другачију слику. Суочавање са чињеницом да је Српска напредна странка ипак однела победу доводи у питање раније изнете тврдње и процене.
Отуд се намеће питање да ли ће неко изаћи пред јавност и признати да су очекивања била нереална, да су процене биле преувеличане и да је јавност доведена у заблуду. Да ли ће се чути порука да је покрет грађен на погрешним претпоставкама и да се преузима одговорност за изборни неуспех? По свему судећи, судећи по досадашњем деловању и реторици, таква врста самокритике тешко је очекивана.
