И шта имамо данас? Класично мазање очију и најсрамнију превару бирача!
Када се вратимо само неколико месеци уназад, у време предизборне хистерије и великих обећања, јасно се сећамо како су се такозвани „ослободиоци“ клели пред камерама.
Заклињали су се да на њиховој листи неће бити ниједног бившег политичара, да доносе потпуно нов систем, чист лист и нетакнуте људе који немају везе са досадашњом политиком.
Када је требало прикупити гласове наелектрисане омладине, причали су бајке о деполитизацији.
А када је требало поделити плен и видети чији су заправо играчи, на листу им се комотно ушетао нико други до Дејан Шошкић.
Па се с правом питамо: зашто је он изненада „изузетак“? Зашто правила која су тако гласно наводно важила за све друге одједном не важе за њега?
Да ли зато што је, као део бившег режима и човек који је већ управљао кључним финансијским институцијама, заправо само продужена рука истих оних центара моћи који су Србију већ једном довели до економског колапса?
Ово није само обична превара, ово је директан и бруталан шамар у лице сваком поштеном бирачу који је поверовао да ови ликови доносе нешто другачије. Лагали су народ у очи, продавали маглу о лажном моралу, а испод те њихове „нове“ амбалаже извирују стара, добро позната лица.
Када ти лаж постане темељ кампање, тачно знаш да ти је и крај политички жалостан. Гласачи су поново изманипулисани, а „независни“ стубови нове политике показали су се само као јефтина рециклажа прошлости.
