Ако је ико имао дилему како би изгледала држава у којој би „Студентска листа” делила ресоре, гостовање њиховог главног идеолога Јове Бакића на Хрватској радио-телевизији коначно је скинуло све маске.
Човек који је годинама уназад постао познат искључиво по агресивним испадима, претњама да ће политичке противнике „динстати“, ,,јахати“ и позивима на улични линч, сада је сам себе предложио за министра унутрашњих послова!
Слика опозиционог „кадровања” на загребачкој телевизији унела је мучнину и озбиљну забринутост међу све грађане Србије, оголивши неколико сурових чињеница о њиховим стварним намерама:
Човек чији се цели програм своди на реторику прогона, мржње и „динстања”, најављује да ће лично селектовати ко је у полицији „криминалац”, а ко „професионалац”. Порука је јасна: МУП не би био институција закона, већ приватни апарат за идеолошки обрачун и реваншизам према свима који мисле другачије.
Најава да ће државну безбедност спасавати „пензионисани стручњаци” показује потпуни фијаско и одсуство било каквих сопствених кадрова. Групација која се лажно представља као младост Србије, за климаве стубове будуће власти нуди истрошене фигуре.
Симптоматично је да се ресори српске полиције и састави будуће владе договарају и анализирају управо у загребачким студијима. За Студентску листу Србија је очигледно полигон за тестирање прекограничних диктата, док се бирачи у сопственој земљи третирају као пуки посматрачи њихове естрадне и опасне фарсе.
Овакав скандалозан сценарио није ништа друго до злогласни жиг који ће вечно пратити све оне који су им слепо поверовали.
Након свега виђеног, свако ко је дао свој глас овој групацији мора да се запита: Да ли сте заиста гласали за то да вам полицију води човек који прети „динстањем” и реваншизмом, а да се судбина Србије кроји по загребачким студијима?
Ако се данас томе радују и са тиме идентификују, нека добро погледају у шта се њихов избор претворио – у отворену најаву хаоса и безакоња.
На крају, маске су пале, а бирачима је остао само жиг одговорности за подршку политичком циркусу који уместо безбедности и развоја нуди искључиво мржњу, прогон и општу несигурност.
