Историчар и универзитетски професор Чедомир Антић говорио је у новом подкасту Балкан Воча о положају Срба у региону, односима Србије и Хрватске, ситуацији у Црној Гори и на Косову и Метохији, али и о наслеђу комунизма и Југославије и изазовима са којима се данас суочава Србија.
У разговору са водитељем Душаном Чурићем, Антић је оценио да питање политичких права Срба изван Србије и даље остаје једно од важних регионалних питања.
Као председник Удружења „Напредни клуб“, које годинама прати политички положај Срба у суседним државама, Антић је говорио о разликама између положаја српских заједница у Босни и Херцеговини, Хрватској, Црној Гори, Румунији, Албанији и Северној Македонији.
Антић: Срби су пуна права добили тамо где је било рата
Антић је током разговора изнео оцену да је парадокс распада Југославије то што су Срби значајнија политичка и мањинска права успели да остваре управо на просторима на којима су током деведесетих вођени ратови.
„Срби су добили права, пуна права националне мањине, само тамо где су ратовали“, рекао је Антић.
Он је нагласио да тиме не заговара рат, већ указује на, како сматра, парадоксалне последице политичких процеса на простору бивше Југославије.
Као један од примера издвојио је Босну и Херцеговину и Републику Српску, док је положај Срба у другим државама региона описао као знатно сложенији.
БАЛКАН ВОЧ ПОДКАСТ | ЧЕДОМИР АНТИЋ #ЕП3
Положај Срба у Црној Гори
Говорећи о Црној Гори, Антић је оценио да су Срби одређена права почели да остварују тек након политичких промена у тој земљи.
Према његовим речима, положај Срба додатно компликује питање њиховог статуса, јер се велики део српске заједнице не сматра националном мањином, док истовремено, како тврди Антић, нема институционална права која би одговарала њеној бројности и историјском положају.
Антић се осврнуо и на промене у Црној Гори након стицања независности, као и на касније заоштравање идентитетских и црквених питања.
„Напредни клуб“ годинама прати политичка права Срба
Антић је подсетио да „Напредни клуб“ већ годинама објављује извештаје о политичким правима Срба у региону.
Како је објаснио, циљ тог рада јесте стварање трајног извора података о политичком положају српских заједница, вршење притиска на институције Србије да се тим питањем озбиљније баве и афирмација права Срба изван Србије.
Нагласио је да, према његовом виђењу, циљ такве политике није стварање „велике Србије“ или мењање граница, већ очување простора, културе и традиције српског народа.
Косово и Метохија остају међу најтежим питањима
Посебан део разговора био је посвећен Косову и Метохији.
Антић је оценио да је положај Срба на Косову данас веома тежак и подсетио на период 2018. и 2019. године, када је, према његовом мишљењу, постојала већа могућност за постизање политичког договора Београда и Приштине.
Он је поставио питање због чега би велике западне силе спречавале договор уколико би две стране биле спремне да до њега дођу, уз оцену да је однос појединих западних држава према Балкану често обликован њиховим сопственим интересима и кризама.
Антић сматра да ће Србија у будућности морати да води јединственију и дугорочнију политику када је реч о Косову и положају тамошњих Срба.
О Хрватској и односима са Србијом
Велики део разговора био је посвећен и Хрватској.
Антић је оценио да је однос према Србији и Србима и даље снажно присутан у делу хрватског политичког и друштвеног дискурса.
Говорећи о обележавању „Олује“, рекао је да чињеница да Србија тај догађај дуго није обележавала на начин на који га обележава данас није довела до смањења његовог значаја у хрватском колективном сећању.
Антић је изнео и тврдњу да хрватски медији посвећују знатно више пажње политичким догађајима у Србији него што српски медији посвећују хрватским политичарима и унутрашњим догађајима у Хрватској.
Према његовом мишљењу, српска политичка елита је у прошлости често недовољно познавала хрватско друштво и политичке процесе, за шта данас, уз доступност истраживања и великог броја извора информација, више нема оправдања.
Комунизам, Југославија и „велике идеје“
На почетку подкаста Антић се осврнуо и на сопствено одрастање у време социјалистичке Југославије и однос према комунизму.
Нагласио је да историчар мора да раздваја научни рад од сопствених политичких уверења и да приликом анализе историјских процеса разматра и алтернативе које су у одређеном тренутку постојале.
Говорећи о распаду Југославије, Антић је рекао да идеја југословенства није исто значила различитим народима и политичким елитама.
Према његовом мишљењу, историјско искуство Југославије показује да исти политички модел није могуће једноставно применити на различите народе и друштва.
„Србија мора да дефинише шта жели“
Антић се током разговора дотакао и будућности Србије и Европе.
Оценио је да се европске државе суочавају са дубоким демографским и политичким променама, као и да Запад пролази кроз кризу смисла и дугорочних политичких циљева.
Говорећи о Србији, поручио је да друштво не може трајно да дефинише своју политику само кроз оно што не жели, већ мора јасније да утврди своје дугорочне интересе и циљеве.
Комплетан разговор са проф. др Чедомиром Антићем, који је водио Душан Чурић, доступан је у новој епизоди подкаста Балкан Воч.
Извор: balkanwatch.com
