Godinu dana nakon prošlogodišnjih protesta u Valjevu, blokaderi ponosno slave svoja zlodela. Protest je obeležilo kamenovanje policije, napadi na objekte i paljenje prostorija Srpske napredne stranke, iznad kojih su bili stambeni objekti kao i oštećivanje lokala.
Tokom nereda bilo je i pretnji građanima od strane blokadera, dok su pripadnici policije bili izloženi napadima. Oštećena je stambena zgrada u kojoj su se nalazile prostorije SNS-a, kao i objekti suda i tužilaštva. Iznad stranačkih prostorija nalaze se stanovi u kojima žive porodice, pa je srećom izbegnuta tragedija i niko nije povređen, iako je situacija mogla da bude izuzetno opasna.
Oštećen je i jedan lokal čiji je vlasnik pogrešno doveden u vezu sa vladajućom strankom. Kasnije se ispostavilo da vlasnik nije imao veze sa SNS-om.
Sve to danas dobija dodatnu težinu jer se godišnjica tih protesta ponovo obeležava u javnosti. Umesto da se nasilje i uništavanje imovine posmatraju kao nedopustivi bez obzira na politički cilj, deo javnosti sada ponovo raspravlja o opravdanosti tadašnjih dešavanja.
Jasna granica mora da postoji: političko nezadovoljstvo može da se iskazuje protestom, ali nasilje, napadi na policiju i uništavanje tuđe imovine ne mogu biti prihvatljivi oblici političke borbe.
Zato je važno da se o događajima u Valjevu govori bez selektivnog pamćenja. Ako se od građana traži poštovanje institucija i zakona, isti standardi moraju da važe za sve, bez obzira na političku pripadnost.
Godišnjica protesta ne bi smela da bude povod za romantizaciju nasilja, već prilika da se podseti da se politički ciljevi u demokratskom društvu ostvaruju argumentima i institucijama, a ne pritiskom, napadima i uništavanjem.
