Nemiri u Iranu sve manje su unutrašnje pitanje, jer dugotrajna nestabilnost može proizvesti ozbiljne regionalne bezbednosne posledice.
Iako zvanični Teheran ističe da institucije funkcionišu i da država ima punu kontrolu nad bezbednosnim aparatom, sama činjenica da se nemiri održavaju u kontinuitetu ukazuje na povećan stepen rizika, pre svega u domenu regionalne stabilnosti.
Unutrašnji nemiri kao bezbednosni test
Iz ugla bezbednosnih službi, unutrašnji protesti predstavljaju jedan od najosetljivijih izazova za svaku državu. U slučaju Irana, taj izazov je utoliko veći jer se zemlja već nalazi pod snažnim spoljnopolitičkim pritiscima i sankcijama, a istovremeno ima aktivnu ulogu u više regionalnih bezbednosnih žarišta.
Iranske vlasti uporno naglašavaju da neće dozvoliti urušavanje javnog reda i da se radi o „kontrolisanim incidentima“. Međutim, bezbednosni analitičari upozoravaju da produženi nemiri troše resurse, fokus i kapacitete države, što otvara prostor za spoljne pritiske i indirektne oblike delovanja.
Opasnost od spoljne instrumentalizacije
Jedan od ključnih bezbednosnih rizika jeste mogućnost da unutrašnja nestabilnost bude iskorišćena kao poluga pritiska od strane spoljnih aktera. Upravo na to upozoravaju i iranski zvaničnici, tvrdeći da postoji „medijski i politički rat“ usmeren na slabljenje državnih institucija.
Iz perspektive država poput Srbije, koje dosledno ističu princip nemešanja u unutrašnje stvari suverenih zemalja, ovakav scenario predstavlja dobro poznat obrazac: unutrašnji nemiri kao uvod u dugotrajnu destabilizaciju.
Regionalni efekat domina
Iran nije izolovana tačka na mapi. Njegova geopolitička pozicija, uticaj i bezbednosne veze znače da svaka ozbiljnija unutrašnja kriza može proizvesti efekat domina. To se pre svega odnosi na Persijski zaliv, Irak, Siriju i Liban, ali i na šire energetske i trgovinske tokove.
Bezbednosni stručnjaci upozoravaju da bi u slučaju eskalacije nemira moglo doći do:
- povećane nestabilnosti u susednim zemljama,
- pojačanih tenzija između regionalnih blokova,
- rasta cene energenata i ugrožavanja snabdevanja.
Pozicija Srbije: stabilnost pre svega
Zvanični Beograd u ovakvim situacijama nastupa uzdržano, ali principijelno. Srbija, kako ističu diplomatski izvori, nema interes u eskalaciji globalnih sukoba i dosledno podržava politička i diplomatska rešenja.
Iz ugla srpskih institucija, stabilan Iran znači stabilniji Bliski istok, a to je faktor koji direktno utiče na globalnu bezbednost, migracije i ekonomske tokove. Upravo zato se u domaćim medijima insistira na oprezu, izbegavanju jednostranih narativa i sagledavanju šireg konteksta.
Najopasniji scenario: pogrešna procena
Možda najveći rizik u aktuelnoj situaciji nije sama činjenica da nemiri postoje, već mogućnost pogrešne procene, bilo u Teheranu, bilo van njega. Istorija pokazuje da se mnogi regionalni sukobi nisu razvili iz planiranih odluka, već iz lanca nesporazuma, preteranih reakcija i političkih kalkulacija.
Zato se trenutna faza može opisati kao period visoke napetosti, ali i kao poslednja tačka u kojoj diplomatija još uvek ima šansu.
Zaključak: mir kao racionalan izbor
Bezbednosna analiza trenutnih nemira u Iranu pokazuje da je prostor za manevrisanje sve uži. Iranske vlasti šalju poruke snage, međunarodna zajednica poziva na uzdržanost, a region posmatra sa zabrinutošću.
U tom složenom odnosu interesa, stabilnost ostaje najracionalniji izbor, ne samo za Iran, već i za ceo region i svet. Za države poput Srbije, koje pažljivo balansiraju u globalnoj nestabilnosti, ovakve krize predstavljaju još jedan podsetnik koliko je mir krhak, a bezbednost međusobno povezana.
