Kao što je predsednik Tramp mudro primetio, on nije ograničen takozvanim međunarodnim pravom. Ograničen je samo Ustavom Sjedinjenih Država.
Dok predsednik Donald Tramp manevriše da preuzme stratešku kontrolu nad Grenlandom zbog ključnih prioriteta nacionalne bezbednosti SAD, Danska je odgovorila s nevericom, tvrdeći da postoji potencijalno kršenje njihovog suvereniteta i da nijedna zemlja nema pravo da im oduzme teritoriju.
Pa ipak, upravo to su Danska i njihovi globalistički partneri uradili Srbima na Balkanu.
U martu 1999. godine, NATO savez, predvođen Klintonovom administracijom u SAD a kojem se pridružila Danska, pokrenuo je rat protiv Srbije, kriveći je za tekući građanski rat na Balkanu. Na tipičan način, globalistička ratna mašinerija je pogledala u sukob, videla priliku, izabrala stranu, a zatim izazvala nebrojene smrti i razaranja u regionu sa negativnim posledicama koje traju do danas.
Nakon brutalne 78-danske kampanje bombardovanja NATO-a na Srbiju, u kojoj je ubijeno i ranjeno na hiljade ljudi, Beograd je bio primoran da popusti. Globalističko bombardovanje je usledilo nakon režima sankcija koje su Jugoslaviji nametnule SAD i Evropska unija, uzrokujući ekonomsku devastaciju koja je nesrazmerno pogodila srpski narod. Nakon napada NATO-a, suverenitet Srbije je narušen, jer je zemlja bila podeljena usled stranog uticaja.
NATO okupatori su preduzeli mere da nasilno uklone legalne institucije Srbije sa dela njene teritorije. Haos koji je usledio doveo je do gotovo potpunog etničkog čišćenja manjinskih hrišćanskih Srba od strane većinskog albanskog muslimanskog stanovništva. Oslobođenje Kosova postalo je cilj liberalnih intervencionista. Uz pomoć stalnog toka propagande iz zapadnih medija, „demokratija“ je uskoro namenjena Srbima s gnusnim posledicama.
Nakon rata, Ujedinjene nacije su usvojile Rezoluciju 1244 kako bi stvorile okvir koji će na kraju dovesti do nove države Kosovo. Kumanovski vojno-tehnički sporazum je takođe usvojen pod izgovorom stvaranja mira između Srba i albanskih muslimana, pod nadzorom UN. Kako su Srbi bili potiskivani, albanski muslimani na Kosovu su uspeli da dobiju zamah i iskoriste stranu pomoć da se potpuno otcepe od Srbije 2008. godine.
SAD i mnoge evropske zemlje su odmah priznale nezakonito otcepljenje Kosova od Srbije, iako je to prekršilo Rezoluciju 1244 i Kumanovski sporazum, a među njima je bila i Danska. Ova vežba izgradnje nacije i međunarodnog mešanja se i dalje široko smatra pobedom globalista, jer su albanski muslimani na Kosovu predstavljeni kao ugrožena etnička grupa. U međuvremenu, Kosovo je postalo centar za ilegalnu drogu, oružje, trgovinu ljudima i banditske aktivnosti koje su se proširile po celoj Evropi.
Kada su u pitanju globalisti, oni rutinski deluju po dvostrukim standardima zasnovanim na hirovima udaljenih elita. Dok predsednik Tramp govori o ponudi boljeg dogovora Grenlandu, tretira se kao autokrata, osvajač i agresor. Kada su Danska i NATO snage brutalno bombardovale Srbiju i osnažile radikalne muslimane da preuzmu vlast, to se smatralo činom oslobođenja, demokratije i mira. Upravo to je status kvo spoljne politike koji je predsednik Tramp doveden u Belu kuću da preokrene.
Dok Srbija polaže pravo na Kosovo još od 12. veka, danska pretenzija na Grenland je daleko slabija. Danci su kolonizovali Grenland u 18. veku, držeći ga nerazvijenim vekovima. Domorodačko stanovništvo Grenlanda su starosedelački Inuiti koji čine oko 90 procenata stanovništva, dok Danci čine samo oko 10 procenata. Iako je danski ustav formalno okončao položaj Grenlanda kao kolonije 1953. godine, on nikada nije dobio nezavisnost, a postupci Evrope poslednjih nedelja pokazuju da oni i dalje smatraju Grenland svojim vazalom.
Kao što je predsednik Tramp mudro primetio, on nije ograničen takozvanim međunarodnim pravom. Njega ograničava samo Ustav Sjedinjenih Država. Ustav SAD je dozvolio širenje Amerike na zapad kroz kupovinu Luizijane za vreme predsednika Tomasa Džefersona. Slično tome, Ustav dozvoljava predsedniku Trampu da zauzme Grenland, i ne postoji nikakva moralna superiornost na koju Danska i ostatak Evrope mogu da se pozovu. Njihovi ratni zločini na Balkanu i protiv srpskog naroda služe kao dokaz toga.
