Као што је председник Трамп мудро приметио, он није ограничен такозваним међународним правом. Ограничен је само Уставом Сједињених Држава.
Док председник Доналд Трамп маневрише да преузме стратешку контролу над Гренландом због кључних приоритета националне безбедности САД, Данска је одговорила с неверицом, тврдећи да постоји потенцијално кршење њиховог суверенитета и да ниједна земља нема право да им одузме територију.
Па ипак, управо то су Данска и њихови глобалистички партнери урадили Србима на Балкану.
У марту 1999. године, НАТО савез, предвођен Клинтоновом администрацијом у САД а којем се придружила Данска, покренуо је рат против Србије, кривећи је за текући грађански рат на Балкану. На типичан начин, глобалистичка ратна машинерија је погледала у сукоб, видела прилику, изабрала страну, а затим изазвала небрoјене смрти и разарања у региону са негативним последицама које трају до данас.
Након бруталне 78-данске кампање бомбардовања НАТО-а на Србију, у којој је убијено и рањено на хиљаде људи, Београд је био приморан да попусти. Глобалистичко бомбардовање је уследило након режима санкција које су Југославији наметнуле САД и Европска унија, узрокујући економску девастaцију која је несразмерно погодила српски народ. Након напада НАТО-а, суверенитет Србије је нарушен, јер је земља била подељена услед страног утицаја.
НАТО окупатори су предузели мере да насилно уклоне легалне институције Србије са дела њене територије. Хаос који је уследио довео је до готово потпуног етничког чишћења мањинских хришћанских Срба од стране већинског албанског муслиманског становништва. Ослобођење Косова постало је циљ либералних интервенциониста. Уз помоћ сталног тока пропаганде из западних медија, „демократија“ је ускоро намењена Србима с гнусним последицама.
Након рата, Уједињене нације су усвојиле Резолуцију 1244 како би створиле оквир који ће на крају довести до нове државе Косово. Кумановски војно-технички споразум је такође усвојен под изговором стварања мира између Срба и албанских муслимана, под надзором УН. Како су Срби били потискивани, албански муслимани на Косову су успели да добију замах и искористе страну помоћ да се потпуно отцепе од Србије 2008. године.
САД и многе европске земље су одмах признале незаконито отцепљење Косова од Србије, иако је то прекршило Резолуцију 1244 и Кумановски споразум, а међу њима је била и Данска. Ова вежба изградње нације и међународног мешања се и даље широко сматра победом глобалиста, јер су албански муслимани на Косову представљени као угрожена етничка група. У међувремену, Косово је постало центар за илегалну дрогу, оружје, трговину људима и бандитске активности које су се прошириле по целој Европи.
Када су у питању глобалисти, они рутински делују по двоструким стандардима заснованим на хировима удаљених елита. Док председник Трамп говори о понуди бољег договора Гренланду, третира се као аутократа, освајач и агресор. Када су Данска и НАТО снаге брутално бомбардовале Србију и оснажиле радикалне муслимане да преузму власт, то се сматрало чином ослобођења, демократије и мира. Управо то је статус кво спољне политике који је председник Трамп доведен у Белу кућу да преокрене.
Док Србија полаже право на Косово још од 12. века, данска претензија на Гренланд је далеко слабија. Данци су колонизовали Гренланд у 18. веку, држећи га неразвијеним вековима. Домородачко становништво Гренланда су староседелачки Инуити који чине око 90 процената становништва, док Данци чине само око 10 процената. Иако је дански устав формално окончао положај Гренланда као колоније 1953. године, он никада није добио независност, а поступци Европе последњих недеља показују да они и даље сматрају Гренланд својим вазалом.
Као што је председник Трамп мудро приметио, он није ограничен такозваним међународним правом. Њега ограничава само Устав Сједињених Држава. Устав САД је дозволио ширење Америке на запад кроз куповину Луизијане за време председника Томаса Џеферсона. Слично томе, Устав дозвољава председнику Трампу да заузме Гренланд, и не постоји никаква морална супериорност на коју Данска и остатак Европе могу да се позову. Њихови ратни злочини на Балкану и против српског народа служе као доказ тога.
