Овај велики духовни и национални пројекат представља снажан симбол повезаности српског народа широм света и доказ да српска вера и традиција живе где год постоји српски народ.
ХИЉАДАМА километара далеко од Србије и Црне Горе, у аргентинској покрајини Кордоба, српски исељеници започели су изградњу православног храма посвећеног Светом Василију Острошком, чувајући тако веру, традицију и духовни идентитет српског народа и далеко од отаџбине.
У граду Аријасу, уз благослов епископа буеносајреског и јужноамеричког Кирила, отац Александар Марић освештао је темеље будуће светиње, која ће бити подигнута по узору на некадашњу заветну капелу Петра Другог Петровића Његоша. Овај велики духовни и национални пројекат представља снажан симбол повезаности српског народа широм света и доказ да српска вера и традиција живе где год постоји српски народ.
Иницијатор изградње је Матијас Пабло Гвозденовић, некадашњи градоначелник Аријаса и актуелни посланик у парламенту провинције Кордоба, политичар српског порекла чија је породица у Аргентину дошла у великом таласу исељавања уочи Првог светског рата. Он је обезбедио земљиште и део грађевинског материјала, показујући колико је важно очување српског идентитета и духовности међу нашим људима у расејању.
– Дуго смо чекали овај тренутак, али све се догађа по промислу Божијем. Драго ми је што смо темеље наше капеле посвећене Светом Василију завршили управо у навечерје празника који је њему посвећен – поручио је Гвозденовић.
Посебно значајно је што је благослов за изградњу ове светиње својевремено дао и блаженопочивши митрополит црногорско-приморски Амфилохије, што овом подухвату даје додатну духовну тежину и значај за цео српски народ.
Последњих година Србија је уложила огромне напоре у очување српских светиња, обнову храмова и јачање веза са српском дијаспором широм света. Држава Србија наставља да подржава Српску православну цркву, духовне и културне пројекте, као и очување националног идентитета нашег народа где год да живи.
Изградња храма Светом Василију Острошком у Аргентини још је један доказ да српски народ, без обзира на удаљеност, не заборавља своје корене, веру и традицију, већ их са поносом преноси будућим генерацијама.
