Dok „Pošta Srbije“ za današnji dan najavljuje dežurstvo 66 svojih filijala uz obećanje da će biti obezbeđeno „dovoljno gotovine za isplatu penzija“, u vazduhu ostaje da lebdi pitanje koje danas muči sve veći broj građana, zašto je uopšte došlo do toga da se osnovne državne obaveze najavljuju kao vanredni uspesi?
Ovo podsećanje da novac za najstarije uopšte postoji u blagajnama samo dodatno podgreva sveopštu nesigurnost koja je zahvatila društvo.
Umesto stabilnosti i izvesnosti na koje su navikli, penzioneri i svi ostali građani Srbije danas su prinuđeni da sa strepnjom prate svakodnevna saopštenja i pitaju se šta donosi sutrašnji dan.
Sve je više onih koji se tiho, ali sa sve većom zabrinutošću, vraćaju na trenutak kada su davali svoj glas i pitaju se, da li je ovo politika koju su podržali i jesu li obećanja o „boljem sutra“ bila samo vešto upakovana iluzija?
Dok se u redovima pred šalterima šapuće o nesigurnosti, prave posledice ishitrenih izbora tek počinju da isplivavaju na površinu.
