Квалитет воде у Балтичком мору не показује напредак упркос деценијама мера заштите, упозоравају научници из Немачке данас.
Квалитет воде у Балтичком мору и даље не бележи значајно побољшање, упркос вишедеценијским напорима да се смањи загађење и унос хранљивих материја. На то је упозорио Институт за истраживање Балтичког мора „Лајбниц“ из Варнеминдеа, истичући да комбинација климатских промена, учесталог цветања алги и сложених унутрашњих хемијских процеса озбиљно отежава опоравак овог осетљивог екосистема.
Стручњаци наводе да се Балтичко море више од пола века суочава са еутрофикацијом – процесом прекомерног обогаћивања воде азотом и фосфором. Последице су масовно цветање алги, пад концентрације кисеоника и постепено гушење морског света, због чега је ово подручје постало једна од највећих „мртвих зона“ на планети, пренео је Јуроњуз.
Додатни проблем представља разграђивање вишка алги, при чему се ослобађа значајна количина угљен-диоксида. Тај процес снижава pH вредност морске воде и повећава ризик од њеног закисељавања, што додатно угрожава морске организме и нарушава природну равнотежу.
Истраживачи наглашавају да досадашње мере, иако важне, нису довољне без строжег управљања водним ресурсима и координисаног деловања свих држава које излазе на Балтик. Само дугорочна и системска решења, уз прилагођавање климатским изазовима, могу донети стварни опоравак овог мора.
