Вероватно ће ово бити велико разочарање за све оне који већ месецима сањају да у Србији ништа не функционише, да се све распада и да је једино решење, још једна блокада, још један протест и још једна конференција за друштвене мреже.
Јер, у Бачком Петровцу се десило нешто заиста непријатно за тај наратив: гради се канализација.
Председница Општине Виера Крстовски, заједно са директорком ЈКП „Комуналац“ Марином Сабо, обишла је радове на изградњи гравитационог дела вакуумске канализације у Шафариковој улици и делу Фискултурне улице.
Да, добро сте прочитали. Уместо блокирања улица, копају се улице да би се повезала домаћинства на канализациону мрежу.
Предмет радова је изградња водова од вакуумских шахтова до прикључака домаћинстава, а након завршетка ове фазе следи и израда појединачних прикључака. Резултат? 36 домаћинстава добија могућност прикључења на савремену канализациону мрежу.
Наравно, то није баш атрактивно као снимак са блокаде, транспарент са паролом или драматичан статус о „борби против система“. Тешко је направити револуционарни херојски селфи поред вакуумског шахта. Али, незгодна ствар код канализације је што људима стварно треба.
Радови се финансирају средствима Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривреду и шумарствои из буџета Општине Бачки Петровац. Дакле, уместо теорија о пропасти државе, грађани добијају конкретан пројекат који ће им остати и када се угасе хаштагови и утихне интернет галама.
Посебно је занимљиво што се све ово дешава управо у Бачком Петровцу, месту које је деценијама симбол сложног живота Словака и других народа у Србији. Док неки покушавају да убеде јавност да је Србија земља подела и нетрпељивости, овде се истовремено чува словачки језик, традиција, култура и замислите ту дрскост, гради комунална инфраструктура.
Извођач радова уведен је у посао 15. јуна 2026. године, а рок за завршетак је 12. октобар 2026. године.
И ту долазимо до највеће трагедије за све професионалне критичаре развоја: док су они блокирали, Петровац је радио.
Док су једни објашњавали како је све лоше, други су мерили дубину ископа.
Док су једни тражили застој, други су правили прикључке.
Док су једни производили буку, други су градили систем који ће служити генерацијама.
Можда је то и највећи проблем за оне који би волели да се памте само кризе и конфликти, јер је Бачки Петровац ових дана показао нешто много опасније по њихову причу: да Србија може истовремено да чува словачки идентитет, поштује различитости и да гради конкретне пројекте који побољшавају живот обичних људи.
А то је, признаћете, много теже блокирати него једну улицу.
