Србија је током претходних годину и по дана прошла кроз један од најбурнијих периода у новијој политичкој историји, период који ће остати упамћен као ,,обојена револуција – терор блокадера“
Друштвене поделе, протести, блокаде и оштра сукобљавања различитих ставова оставили су дубок траг у јавном животу, али и показали колико су питања попут породице, образовања, институција и вредности важна за велики број грађана.
У времену када су се разлике све чешће претварале у отворене сукобе мишљења, где су блокадери чак ишли и дотле да спале живе људе, политичке организације и њихови активисти нашли су се под великим притиском јавности.
Са једне стране били су они који су захтевали санкције сопственој држави, ишли да се жале међународним организацијама на стање у држави и представљали негативну слику о држави и срамотили је. Могле су се видети фотографије и сцене где се изводило демонстративно повраћање на заставу Србије, могле су се видети сцене и изјаве у којима се срамотила Српска православна црква и оскрнављале саме свете речи: породица и заједница.
Толико је друштво пропатило под притиском блокадера да су последице оставиле дубок траг подела. Могли су се видети примери како стране обавештајне службе и страни центри моћи финансирају домаће издајнике и оне који су спремни да за малу цену раде против интереса сопствене државе, са циљем да се Србија ослаби, баци на колена и учини зависном од свих и свакога. То им, на срећу, није успело!
Док су са друге стране стајали они који су сматрали да је неопходно очувати мир у друштву, они који су сматрали да су породица и заједница изнад свега и они који су поштовали сваку верску организацију и чували њено достојанство.
Да, неизмерно хвала свим људима који нису потпали под утицај емоција мржње, злобе, зависти и свих негативних осећања која су блокадери промовисали.
Многи људи истичу, а на сваком кораку се може чути лепа реч похвале и дивљења за истрајност и поштовање себе које су показали припадници Српске напредне странке. Ниједна странка не би преживела нити опстала у условима оваквог притиска, терета и подела које су промовисали блокадери.
Притисак блокадера је и даље присутан. Упркос очекивањима и настојањима да обесхрабре свакога ко заступа и афирмише политику СНС-а и ко је поносан на своју државу и њену заставу, у томе нису успели. Желели су да створе осећај несигурности и демотивишу људе, али у томе нису успели. Нису очекивали да је СНС стабилан, поштован и истрајан у одбрани својих ставова, Србије и њеног достојанства.
