Док су неки данима покушавали да омаловаже Словачке народне свечаности, шире приче о бојкоту и убеде људе да окрену леђа сопственој традицији, Петровац је послао одговор који се није могао ућуткати, одговор срца, песме и народа који не дозвољава да му било ко одузме право на понос.
Свечани дефиле и гала концерт „Срце у игри, песма у души“ нису били само културни програм. Били су снажан излив емоција који је показао да се љубав према свом народу, језику и обичајима не може угасити ни интернет кампањама, ни блокадерским порукама, ни покушајима да се радост претвори у мрак подела.
Улице Бачког Петровца биле су испуњене људима свих генерација. Деца у народним ношњама корачала су са поносом, старији су са сузама у очима пратили дефиле, а аплаузи су одјекивали толико снажно да су надјачали сваку претходну причу о „бојкоту“ и „неуспеху“.
Посебно је било упадљиво то што су међу хиљадама посетилаца били и они који су претходних дана позивали на игнорисање програма. Живот је, још једном, показао да је стварност јача од друштвених мрежа и да народ најбоље уме да препозна искрену емоцију од јефтине политичке буке.
Када су први тактови концерта „Срце у игри, песма у души“ испунили игралиште, настала је атмосфера коју је тешко описати речима. Публика је певала у глас, играло се без престанка, а многи су говорили да одавно нису осетили толико заједништва и толико искрене радости на једном месту.
И управо ту лежи оно што највише погађа оне који би желели да у Петровац унесу суморност, поделе и нетрпељивост, јер је слика показала да овај народ не жели свађе, већ песму; не жели мрак, већ светлост; не жели блокаде, већ сусрете људи који се радују једни другима.
Док су једни покушавали да пребројавају објаве и позиве на бојкот, Петровац је пребројавао осмехе, загрљаје и хиљаде гласова који су певали као један. То је била најјача порука вечери, да се традиција не брани тишином, већ животом који пулсира кроз игру, песму и заједништво.
„Срце у игри, песма у души“ тако је постало много више од назива концерта. Постало је симбол отпора свакој подели, сваком покушају да се угуши дух Словачких народних свечаности и свакој идеји да се Петровцу одузме његова највећа снага, народ који уме да се окупи, да запева и да покаже да је љубав према свом идентитету јача од сваке блокаде и сваке буке која покушава да га надјача.
