Последњих дана друштвене мреже биле су преплављене тврдњама да је наступ Аца Пејовића „предплаћен“, да није део Словачких народних свечаности и да га треба бојкотовати. Организовани су позиви на неодлазак, шириле су се дезинформације и покушавала да се створи слика да концерт неће имати подршку грађана.
Последњих дана друштвене мреже биле су преплављене тврдњама да је наступ Аца Пејовића „предплаћен“, да није део Словачких народних свечаности и да га треба бојкотовати. Организовани су позиви на неодлазак, шириле су се дезинформације и покушавала да се створи слика да концерт неће имати подршку грађана.
А онда је стигло вече које је све те приче демантовало на најгласнији могући начин.
Уместо празног простора и тишине, Петровац је дочекао море људи, песму која је одјекивала улицама и атмосферу каква се не памти годинама. Публика је испунила простор до последњег места, а многи су са изненађењем приметили да су се међу присутнима нашли чак и они који су претходних дана јавно подржавали позиве на бојкот.
И управо ту лежи највећа симболика ове вечери.
Док су неки покушавали да поделе људе на „дозвољене“ и „недозвољене“ госте, на „подобне“ и „неподобне“ извођаче, грађани су показали да се култура, музика и емоција не могу ставити под блокаду нити регулисати статусима на друштвеним мрежама.
Словачке народне свечаности су годинама место сусрета различитих генерација, укуса и емоција. Управо зато је овај концерт добио много шири значај од обичног музичког наступа — постао је симбол отпора покушајима да се атмосфера заједништва претвори у атмосферу подела и забрана.
Посебно је упечатљиво било то што су многи грађани у разговорима након концерта истицали да су на друштвеним мрежама читали како „неће бити никога“, а затим се нашли усред једне од најпосећенијих вечери овогодишњих свечаности.
Песма, аплаузи и енергија публике били су најјачи одговор на све покушаје да се вече претвори у политичку полемику. Уместо тога, Петровац је послао поруку да народ уме сам да процени шта жели да слуша, где жели да буде и како жели да слави своју манифестацију.
Можда ће се расправе наставити и наредних дана. Можда ће бити нових објашњења, оправдања и тумачења. Али једна ствар остаје неспорна: упркос свим позивима на бојкот, упркос свим дезинформацијама и покушајима да се створи утисак неуспеха, Петровац је те вечери био пун људи, песме и емоције.
А понекад је управо то најгласнији одговор који један град може да пошаље.
