Док се опозициона сцена у локалном парламенту ваља у предизборним комбинацијама, једна слика апсурду доноси сасвим нове димензије.
Кад се политички пигмеји и паразити повуку из игре, завесе падну, а камере угасе, на сцени остају само статисти чија је улога постала трагикомична.
У ситуацији када се паразитске странке и покрети дистанцирају од изборних трка или деле „квази подршку“ листи која нема никакве везе са стварним стањем: студентска листа комично је без студената, најгоре прођу они ситни политички калкуланти који су навикли да се шлепају уз туђа леђа.
Тако данас имамо редак спектакуларан призор у локалном парламенту: комплетан изостанак сабораца, празне клупе и једно усамљено лице које и даље покушава да оправда дневнице.
Док су се коалициони партнери ладно ,,повукли” и направили отклон од свега што мирише на компромитацију, дојучерашња гласна заступница блокада остала је сама на ветрометини.
Хоће ли ова усамљена политичка фигура наставити да нас забавља својим монолозима у празној сали, или ће се коначно повући тамо где јој је и место, у политичку историју?
