Ново научно истраживање донело је значајна сазнања о развоју пчелињих матица, показујући да матични млеч није једини фактор који одређује да ли ће се из ларве развити будућа „краљица“ кошнице. Научници су утврдили да пресудну улогу имају и посебно изграђене воштане ћелије, као и група младих пчела радилица које брину о будућим матицама. Истраживање је спровео тим са Универзитета у Калифорнији у Риверсајду, а резултати су објављени у престижном научном часопису „Nature“.
Деценијама је у научним круговима преовладавало мишљење да је матични млеч главни разлог због којег се поједине ларве развијају у матице, док остале постају радилице. Међутим, нова студија указује да је читав процес далеко сложенији и да на развој утиче специфично окружење у којем се ларве налазе током свог одрастања.
Истраживачи су открили да се будуће матице развијају у посебно обликованим воштаним коморама познатим као матичњаци. Ове ћелије разликују се од обичних по свом физичком и хемијском саставу. Восак од кога су изграђене мање је густ, еластичнији је и боље задржава топлоту и влагу, што ствара идеалне услове за убрзан развој ларви намењених да постану матице.
Посебно занимљив део истраживања односи се на младе пчеле радилице које су научници назвали „градитељкама матичњака“. Реч је о специјализованој групи пчела које активно учествују у изградњи и одржавању матичних ћелија, али и одржавају повишену температуру око ларви. Научници сматрају да управо додатна топлота коју оне производе значајно убрзава развој будућих матица.
Захваљујући таквим условима, пчелиња матица сазрева много брже од обичних радилица. Док је радилици потребно око 21 дан да се у потпуности развије, будућој матици је за то потребно свега 16 дана. Ова способност омогућава пчелињој заједници да брзо замени стару или угинулу матицу и тако обезбеди опстанак читаве колоније.
Истраживање је показало и да радилице не користе само постојећи восак, већ активно прикупљају и обрађују материјале од којих граде матичњаке. Током тог процеса у њиховом организму долази до привремених физиолошких промена повезаних са производњом воска и негом будућих матица.
Научници истичу да су исти образац понашања уочили и код европских и код азијских медоносних пчела, што указује да је овај механизам дубоко укорењен у еволуцији пчела и да представља једну од кључних стратегија њиховог опстанка. Откриће би могло да помогне бољем разумевању функционисања пчелињих друштава, али и развоју нових приступа у пчеларству и заштити опрашивача, чија је улога у очувању екосистема и пољопривредне производње од немерљивог значаја.
