Почетак хладног периода не значи и крај процеса компостирања — уз праве технике, компост може остати активан чак и када температуре падну. Стручњаци саветују да се прилагањем одређених корака обезбеди споро, али континуирано разградња органског материјала кроз зимске месеце.
Једна од кључних мера за зимско компостирање је изолација гомиле како би се унутрашња топлота задржала што дуже. Око компостног слапа може се ставити слој сламе, сена или сувих листова, а сам скуп прекрити брезентом или сличним материјалом који задржава топлоту, али омогућава ваздух да циркулише.
Такође је важно одржавати правилну влажност материјала како микроби који разграђују материјал не би били угрожени ни сувоћом ни прекомерном влажношћу која може замрзнути.
Компост који је веће масе боље задржава топлоту него мали, па се препоручује градња стабла која је довољно обимно да генераише и одржава топлоту од микробне активности чак и у хладном периоду.
Поред тога, баланс између “зелених” (азот‑богатих) и “сувих” (угљен‑богатих) материјала у гомили помаже да се одржи оптималан процес разградње — више азотних материјала попут кухињских остатка, кафе или свежег стајњака може да подстакне микробну активност.
Уместо често мешања током најхладнијих дана, боље је компост окретати ређе, јер честа аерација може пустити топлоту из гомиле и успорити процес.
