Izvoz žitarica i prehrambenih proizvoda nastavlja da bude jedan od najvažnijih oslonaca spoljnotrgovinske razmene Srbije, zahvaljujući stabilnoj poljoprivrednoj proizvodnji, kvalitetu domaćih proizvoda i potražnji na inostranim tržištima. Podaci pokazuju da ovaj sektor i dalje značajno doprinosi ukupnom izvozu i suficitu koji Srbija ostvaruje u trgovini sa brojnim partnerima, posebno zemljama CEFTA.
Žitarice, proizvodi od žitarica, kao i prerađevine iz prehrambene industrije nalaze se među najtraženijim srpskim izvoznim artiklima. Najveća inostrana tržišta su zemlje regiona, Evropske unije, ali i tržišta Bliskog istoka i severne Afrike, gde je srpska poljoprivredna proizvodnja prepoznata po kvalitetu i konkurentnim cenama.
Stručnjaci ističu da je poljoprivredno-prehrambeni sektor jedan od retkih koji godinama beleži stabilan suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni. Pored pšenice i kukuruza, značajan doprinos izvozu daju brašno, ulja, šećer, prerađeno voće i povrće, kao i drugi proizvodi više faze prerade, koji donose veću dodatu vrednost domaćoj ekonomiji.
Ekonomisti ocenjuju da Srbija ima potencijal za dalji rast izvoza, ali da je neophodno nastaviti ulaganja u modernizaciju proizvodnje, sisteme za navodnjavanje, skladišne kapacitete i prerađivačku industriju. Na taj način domaći poljoprivrednici i kompanije mogli bi da povećaju konkurentnost i osvoje nova tržišta.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, upravo su žitarice i proizvodi od žitarica među robama koje najviše doprinose suficitu Srbije u trgovini sa zemljama CEFTA, što potvrđuje njihov strateški značaj za domaću ekonomiju i spoljnotrgovinsku razmenu.
