Почетак пољопривредне сезоне и припреме за жетву 2026. године отварају важно питање у домаћем аграру – да ли су произвођачи у Србији спремни за предстојећу жетву и какви их резултати очекују у условима све израженијих климатских промена и нестабилности тржишта.
Према анализама стручњака из области пољопривреде, година 2026. доноси наставак трендова који су већ присутни последњих сезона – изражене временске осцилације, укључујући суше, мразеве без снежног покривача и локалне временске непогоде, које могу значајно утицати на принос и квалитет ратарских култура.
Посебно се наглашава да се пољопривреда више не може ослањати на „просечну годину“, јер такви услови практично више не постоје, већ је неопходно прилагођавање новим климатским реалностима кроз савремене агротехничке мере, боље планирање и примену технологије у производњи.
Када је реч о пшеници и другим житарицама, стручне процене указују да тренутно стање усева у многим регионима делује стабилно, али да коначни резултати жетве у великој мери зависе од временских услова у завршним фазама развоја биљака, као и од количине падавина у критичним периодима.
Поред климатских фактора, додатни изазов представљају и тржишни услови – кретање цена, откупна политика и стабилност пољопривредних подстицаја, који директно утичу на економску одрживост производње.
Стручњаци поручују да је кључ за успешну жетву 2026. године у правовременој припреми, примени агротехнике и сталном праћењу стања усева, као и у брзом реаговању на промене временских услова током вегетационог периода.
У таквим околностима, питање „да ли смо спремни за жетву“ постаје не само техничко, већ и стратешко питање за целокупан аграрни сектор Србије.
