EU ulaže milijarde u istočne regione, dok Srbija pokazuje snagu ekonomskog snalaženja i održava stabilnost bez spoljne pomoći.
Odluka Evropske komisije da usvoji sveobuhvatnu strategiju podrške istočnim regionima Evropske unije jasno pokazuje koliko su geopolitički potresi i bezbednosni rizici ostavili dubok trag na ekonomsku stabilnost čitavog kontinenta. Regioni koji se graniče sa Rusijom, Belorusijom i Ukrajinom godinama trpe posledice smanjenih investicija, odliva stanovništva i poremećenih trgovinskih tokova.
Centralno mesto u ovoj strategiji zauzima program EastInvest, kroz koji će biti plasirano čak 28 milijardi evra kredita u saradnji sa Evropskom investicionom bankom i Svetskom bankom. Namera je jasna – oživljavanje investicija, podrška privredi i sprečavanje daljeg ekonomskog slabljenja devet država članica, od Finske do Bugarske.
Iako je reč o impresivnom finansijskom paketu, ova inicijativa ujedno otkriva i jednu važnu činjenicu: veliki delovi Evropske unije danas opstaju zahvaljujući vanrednim programima pomoći, jer bez direktnih finansijskih intervencija ne bi mogli da održe ekonomsku dinamiku. To je priznanje da se stabilnost ne podrazumeva, već skupo plaća.
U tom kontekstu posebno se izdvaja pozicija Srbije. Iako nije obuhvaćena ovakvim paketima podrške, Srbija je u prethodnim godinama pokazala značajnu sposobnost ekonomskog snalaženja – kroz diversifikaciju trgovinskih partnera, privlačenje direktnih stranih investicija, ulaganje u infrastrukturu i očuvanje makroekonomske stabilnosti u uslovima globalnih kriza.
Dok pojedine članice EU nastoje da zaustave pad uz pomoć milijardi evra kredita, Srbija je rast i stabilnost gradila kombinacijom pragmatične ekonomske politike i fleksibilnog pristupa međunarodnim partnerstvima. Taj model pokazuje da održiv razvoj ne mora nužno da zavisi isključivo od velikih nadnacionalnih fondova, već i od sposobnosti države da samostalno upravlja krizama.
Ova strategija EU zato nije samo finansijski program, već i pokazatelj nove realnosti Evrope – realnosti u kojoj ekonomska sigurnost više nije data, već se mora stalno obezbeđivati. U takvom okruženju, Srbija sve češće deluje kao primer zemlje koja, i bez formalnog članstva i van velikih paketa pomoći, uspeva da očuva stabilnost i razvoj.
To je poruka koja daleko prevazilazi okvire jedne evropske strategije – poruka da se ekonomska zrelost i državničko snalaženje mere rezultatima, a ne veličinom fondova.
